Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je shodno usmenom dogovoru sa tužiocem, bio dužan da do 14.10.2020. godine izvrši rekonstrukciju putničkog vozila tužioca „...“ (...) za iznos od 3.000 evra s obzirom da je tužilac želeo da vozilo registruje kao old tajmer. Istovremeno su postigli dogovor da tužilac isplati tuženom na ime kapare iznos od 2.000 evra, koji iznos je tužilac i isplatio tuženom. Kako tuženi zbog bolesti nije obavio radove do 14.10.2020. godine, stranke su odredile novi rok za završetak radova 12.10.2021. godine. Tuženi i nakon isteka navedenog roka nije izvršio predviđene radove, pa je tužilac raskinuo usmeno zaključeni ugovor o delu sa tuženim, a u toku postupka je povukao deo zahteva kojim je tražio povraćaj putničkog motornog vozila.

Prvostepeni sud je, a nakon ocene iskaza stranaka i svedoka zaključio da je tuženi delimično ispunio svoju obavezu jer je izveo radove na prednjem desnom krilu, sajtni i delimično na zadnjem desnom krilu, pa je primenom odredaba člana 81. stav 2. ZOO i 132. stav 2. istog zakona obavezao tuženog da tužiocu isplati iznos od 235.000,00 dinara, odbijajući zahtev za vraćanje udvojene kapare jer je ugovor delimično ispunjen.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu odluku i usvojio tužbeni zahtev u celosti za isplatu iznosa od 470.000,00 dinara, što predstavlja dvostruki iznos date kapare u dinarskoj protivvrednosti od 2.000 evra nalazeći da tuženi nije izvršio svoje obaveze te da su ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 80. stav 2. ZOO budući da je za neizvršenje ugovora odgovorna strana koja je primila kaparu, a to je tuženi u ovom postupku koji nije ispunio svoju obavezu pa ni delimično.

Revizijom tuženog se osnovano ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 394. stav 1. tačka 1. ZPP.

Naime, u situaciji kada nije prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, drugostepeni sud je bio dužan da otvori raspravu, ponovi izvedene dokaze neposrednim saslušanjem stranaka i svedoka da bi formirao i ocenom dokaza utvrdio drugačije činjenično stanje. U konkretnom slučaju, prvostepeni sud je odluku o delimičnom usvajanju tužbenog zahteva zasnovao na činjeničnom utvrđenju da je tuženi delimično ispunio svoju ugovornu obavezu i da je izvršio delimično radove, a drugostepeni sud je, iako formalno konstatuje da je prihvatio utvrđeno činjenično stanje prvostepenog suda, preinačio prvostepenu odluku nalazeći da tuženi nije izvršio svoju ugovornu obavezu i da ima mesta primeni odredbe člana 80. stav 2. ZOO i pravo tužioca na naplatu dvostruke kapare. Drugostepeni sud je faktički bez otvaranja rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje, na šta se osnovano ukazuje u reviziji tuženog. Stoga je drugostepeni sud bio dužan da otvori raspravu, da ponovi izvedene dokaze da bi pravilnom ocenom svih dokaza mogao, suprotno činjeničnom stanju utvrđenom od strane prvostepenog suda, da tuženi nije ispunio svoju obavezu pa ni delimično.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će nakon što otvori raspravu, ponovi izvedene dokaze kako bi imao mogućnost da ih ceni po svom uverenju na način propisan odredbom člana 8. ZPP, doneti novu na zakonom propisanu odluku.

Na osnovu izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 415. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković