Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Biserke Živanović i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca JKP „Naš dom“ Požega, čiji je punomoćnik Duško Đorđević, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 255/20 od 17.08.2020. godine, u sednici veća održanoj 18.02.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 255/20 od 17.08.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 255/20 od 17.08.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Užicu Gž 255/20 od 17.08.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Požegi P 654/2019 od 17.01.2020. godine, kojom je usvojen prigovor tuženog, stavljeno van snage rešenje o izvršenju javnog izvršitelja Zvezdane Rajović iz ... I Ivk 958/2018 od 06.02.2019. godine u pogledu glavnog duga, kamate i troškova izvršenja, odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu, na ime duga, isplati iznos od 550,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 27.12.2018. godine do isplate i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP).

Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz člana 22. Odluke o javnim parkiralištima Skupštine opštine Požega („Službeni list opštine Požega“ br. 11/16 od 23.12.2016. godine) odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu isplati dug na ime doplatne parking karte i troškova opomene, kao komunalne usluge u smislu odredbi Zakona o komunalnim delatnostima, sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima postupka.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa pravnim shvatanjima i praksom revizijskog suda da se postupak prinudne naplate doplatne parking karte i troškova opomene, kao potraživanja po osnovu izvršenih komunalnih usluga, može pokrenuti protiv korisnika javnog parkirališta, koji u određenom roku ne postupi po dostavljenoj opomeni za plaćanje doplatne parking karte, troškova opomene i zakonske zatezne kamate. Obaveza dostavljanja opomene korisniku parkirališta sa upozorenjem da će u slučaju nepostupanja po opomeni biti pokrenut postupak prinudnog izvršenja proizlazi iz odredbe člana 22. Odluke o javnim parkiralištima Skupštine opštine Požega. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac pre podnošenja predloga za izvršenje tuženom nije dostavio opomenu za plaćanje doplatne parking karte, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za udovoljenje postavljenom tužbenom zahtevu, pa ni u slučaju prihvatanja da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, ishod postupka ne bi bio drugačiji ili povoljniji za tužioca. U reviziji tužioca se ukazuje na pitanja procesnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, što nisu razlozi za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1 ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Postupak u ovoj pravnoj stvari je pokrenut podnošenjem predloga za izvršenje 28.12.2018. godine, sa zahtevom da se obaveže tuženi da tužiocu isplati iznos od 550,00 dinara. Prvostepena presuda doneta je 17.01.2020. godine. Drugostepena presuda doneta je 17.08.2020. godine.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kome vrednost pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja predloga za izvršenje, revizija tužioca nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić