.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5836/2020
12.05.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Jelice Bojanić Kerkez i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Slobodan Nešić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Ratomir Milenković, advokat iz ..., VV, GG i DD, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Zlatibor Vojisavljević, advokat iz ... i ĐĐ iz ..., radi utvrđenja zaostavštine, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2613/19 od 06.06.2019. godine, u sednici održanoj 12.05.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2613/19 od 06.06.2019. godine, kao nedozvoljena.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Surdulici P 1010/17 od 31.01.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se prema tuženima utvrdi da zaostavštinu pok. EE biv. iz ..., čini nepokretna imovina u KO ..., upisana u LN kao u izreci i da se utvrdi da je tužilja suvlasnik navedene imovine sa udelom od 1/4 idealnih delova po osnovu nasleđa EE i ŽŽ, a da su tuženi dužni da trpe da se tužilja na osnovu presude upiše kao suvlasnik u javni registar prava na nepokretnostima. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženima na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 74.125,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž 2613/19 od 06.06.2019. godine, odbio žalbu tužilje i potvrdio prvostepenu presudu. Odbijen je i zahtev tuženog BB za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, saglasno članu 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11, 55/14, 78/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je ptrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. ZPP. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, odnosno za novim tumačenjem prava. Odluke nižestepenih sudova zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, a pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u ovom slučaju zavisi od konkretno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U tužbi radi utvrđenja podnetoj sudu 19.10.2017. godine označena je vrednost predmeta spora u iznosu od 10.000,00 dinara, koliko iznosi i vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija.
Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na utvrđenje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
