Tužilac je dostavio odgovor na reviziju tuženog, uz zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.

Ispitujući pravilnost drugostepene presude u pobijanom delu, u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka se u reviziji ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je dana 26.08.2014. godine, kao predlagač, sa pravnim licima „VV“, „GG“ i „DD“ , protivnicima predlagača, pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu R 650/14 zaključio sudsko poravnanje, kojim su se protivnici predlagača obavezali da svoje dugove prema ovde tužiocu, kao predlagaču, isplate u određenim pojedinačnim iznosima i rokovima koji su precizno definisani u tekstu poravnanja. Istog dana, tužilac kao poverilac i tuženi kao jemac zaključili su ugovor o jemstvu, u skladu sa tačkom 6. poravnanja, kojom je pravno dejstvo poravnanja uslovljeno zaključenjem tog ugovora. Jemac se obavezao da će, u slučaju da bilo koji od dužnika iz sudskog poravnanja ne ispuni bilo koju svoju obavezu prema poveriocu blagovremeno i u celosti, u skladu sa odredbama sudskog poravnanja, na prvi poveriočev poziv, izvršiti poveriocu obavezu plaćanja bilo kojih dospelih novčanih obaveza iz poravnanja, bez ikakvih ograničenja, osim u pogledu maksimalnog iznosa novčane obaveze od 186.281,20 evra. Ugovor su potpisali ovde tuženi kao jemac i advokat Nedeljko Velisavljević, za poverioca, ovde tužioca. Dužnici zaključenog sudskog poravnanja nisu izmirili svoju dospelu obavezu prema tužiocu kao poveriocu. Tužilac je tuženom dana 02.10.2014. godine uputio poziv da dug izmiri najkasnije do 07.10.2014. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su obavezali tuženog da tužiocu isplati iznos od 186.281,20 evra sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Odluka je zasnovana na pravilnom shvatanju da je ugovor o jemstvu punovažan jer ga je, u skladu sa čl. 91. stav 4. Zakona o obligacionim odnosima, u ime i za račun tužioca, zaključio punomoćnik, advokat Nedeljko Velisavljević, na osnovu posebnog ovlašćenja izdatog od strane tužioca kao vlastodavca. Pravilnom primenom odredaba člana 997. ZOO kojom je propisano da se ugovorom o jemstvu jemac obavezuje prema poveriocu da će ispuniti punovažnu i dospelu obavezu dužnika, ako to ovaj ne učini i članova 17, 262. i 295. istog zakona kojima je propisano da su stranke u obligacionom odnosu dužne da izvrše svoju obavezu i odgovorne za njeno ispunjenje, da je poverilac u obaveznom odnosu ovlašćen da od dužnika zahteva ispunjenje obaveze, a dužnik je dužan ispuniti je savesno u svemu kako ona glasi, kao i da obaveza prestaje kada se ispuni, kao i u drugim zakonom određenim slučajevima, obavezan je tuženi, kao jemac, da tužiocu, kao poveriocu, ispuni dospelu obavezu dužnika sudskog poravnanja koju oni prema tužiocu nisu ispunili, i to u iznosu od 186.281,20 evra, u skladu sa zaključenim ugovorom o jemstvu.

Pravilna je i odluka o zakonskoj zateznoj kamati koja tužiocu, u smislu čl.277. ZOO, pripada na navedeni iznos počev od 08.10.2014. godine, od kada je tuženi u docnji, jer obavezu nije ispunio do 07.10.2014. godine, u roku koji mu je tužilac ostavio pozivajući ga 02.10.2014. godine da ispuni obavezu. Stoga nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Ova obaveza proizlazi i iz samog ugovora o jemstvu u kome se tuženi u članu 1.2. obavezao da će, u slučaju da bilo koji od dužnika iz sudskog poravnanja (bilo dužnik VV, bilo dužnik GG ili dužnik DD) ne ispuni bilo koje svoje obaveze prema poveriocu blagovremeno i u celosti, u skladu sa odredbama sudskog poravnanja, na prvi poveriočev poziv, izvršiti poveriocu obavezu plaćanja bilo kojih dospelih novčanih obaveza iz sudskog poravnanja, bez ikakvih ograničenja, osim u pogledu maksimalnog iznosa novčane obaveze koju jemac ima prema poveriocu i to na način da je ukupna obaveza jemca prema poveriocu po ovom ugovoru o jemstvu ograničena na maksimalni iznos od 186.281,20 evra.

Navodi revizije kojima se ukazuje da je trebalo prekinuti postupak do okončanja postupka stečaja koji je pokrenut prema preduzeću „DD“, jednom od dužnika, te da u okolnostima pokrenutog stečaja prema jednom od solidarnih dužnika nije bilo mesta primeni čl. 414. ZOO, pravilno su obrazloženi od strane drugostepenog suda.

Ukazivanjem na povredu člana 8. Zakona o parničnom postupku od strane drugostepenog suda se zapravo dovodi u pitanje ocena izvedenih dokaza i pravilna primena materijalnog prava prilikom tumačenja sadržine ugovora o jemstvu, a materijalno pravo je, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno primenjeno.

Sud je imao u vidu i ostale navode revizije ali je našao da ne utiču na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Na osnovu izloženog odlučeno je kao u izreci u smislu člana 414. stav 1. ZPP.

Imajući u vidu da tuženi nije uspeo sa izjavljenom revizijom, ne pripadaju mu troškovi revizijskog postupka u smislu čl. 165. stav 1. ZPP. Ni tužiocu ne pripadaju troškovi za sastav odgovora na reviziju jer isti, u smislu čl. 154. ZPP, nisu bili nužni za vođenje parnice.

Predsednik veća – sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić