.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5858/2020
17.12.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Katarine Manojlović Andrić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca maloletnog AA iz ..., Republika ..., čiji je punomoćnik Milan Grče advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Kristijan Jožef advokat iz ..., radi izmene odluke o visini izdržavanja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 337/20 od 16.09.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 17.12.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 337/20 od 16.09.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 803/19 od 08.06.2020. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje tužioca plaća mesečno iznos od 6.000,00 dinara počev od dana podnošenja tužbe - 20.05.2019. godine pa do 07.06.2020. godine, a od dana presuđenja - 08.06.2020. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi iznos od 18.000,00 dinara svakog prvog do desetog u mesecu za tekući mesec sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos u slučaju docnje, i to isplatom na ruke majke tužioca, dok je dospele rate dužan isplatiti odjednom u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja, i na taj način izmenjena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 176/2018 od 15.05.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa od 18.000,00 dinara pa do traženog iznosa od 35.400,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da na ime troškova parničnog postupka isplati tužiocu iznos od 67.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate, u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 337/20 od 16.09.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 803/19 od 08.06.2020. godine potvrđena u pobijenom delu odluke o glavnoj stvari kojom je usvojen tužbeni zahtev, izmenjena odluka o visini doprinosa za izdržavanje sadržana u pravnosnažnoj presudi Osnovnog suda u Novom Sadu P2 176/2018 od 15.05.2018. godine i tuženi obavezan da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletnog tužioca plaća mesečno preko iznosa od 15.000,00 dinara do iznosa od 18.000,00 dinara koji je dosuđen prvostepenom presudom, i u delu kojim je odlučeno o naknadi troškova postupka. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je pravnosnažnom presudom P2 176/2018 od 15.05.2018. godine obavezan da plaća izdržavanje tužiocu (rođenom ... godine) u iznosu od 12.000,00 dinara mesečno. Tom presudom izmenjena je odluka o vršenju roditeljskog prava tako što je određeno da će majka biti roditelj koji će samostalno vršiti roditeljsko pravo. Od donošenja označene presude tužilac sa majkom živi u ... gde pohađa ... razred srednje škole. Za zadovoljavanje njegovih potreba sada je neophodan iznos od 30.000,00 dinara mesečno. Majka tužioca je zaposlena i ostvaruje zaradu u visini od 1.000 do 1.100 evra mesečno. Sa tužiocem živi u iznajmljenom stanu za koji plaća zakupninu od 500 evra mesečno i izmiruje druge troškove korišćenja stana. U narednih godinu dana ima kreditno zaduženje u iznosu od 133 evra mesečno. Tuženi sa vanbračnom partnerkom i dvoje dece rođenih u vanbračnoj zajednici (.... i .... godine) živi u porodičnoj kući svojih roditelja, u odvojenom porodičnom domaćinstvu. Njegova vanbračna partnerka je po zanimanju ..., ali nije zaposlena i ne ostvaruje prihode. Za zadovoljavanje potreba dece rođene u vanbračnoj zajednici mesečno je neophodan iznos od po 9.000,00 dinara. Tuženi je preduzetnik - osnivač radnje koja se bavi ... i u kojoj je zaposleno do pet radnika. Dodatne prihode tuženi i njegova vanbračna partnerka ostvaruju izdavanjem nepokretnosti u zakup, za zakupninu u visini od 80 evra mesečno. Zdravstveno stanje tuženog je pogoršano i njegova radna sposobnost je umanjena za 25% - nije sposoban za poslove koji zahtevaju punu pažnju i koncentraciju, psihomotornu brzinu i reagovanje, a zbog lekova koje koristi ne bi trebalo da radi na visini i da upravlja motornim vozilom. Minimalna suma izdržavanja u vreme presuđenja iznosila je 27.020,00 dinara.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.
Odredbom člana 164. Porodičnog zakona propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.
Promenjene okolnosti koje opravdavaju izmenu - povećane visine izdržavanja određene prethodnom odlukom, sudovi u ovom slučaju pravilno nalaze u činjenici da tužilac sada pohađa srednju školu i da živi u inostranstvu, što zbog uzrasta i troškova školovanja u sredini u kojoj sada živi povećava njegove potrebe i zahteva više sredstava za njihovo zadovoljavanje. Visina potrebnih sredstava utvrđena je u iznosu od 30.000,00 dinara mesečno, što je nešto više od naknade koju nadležno ministarstvo određuje za hranjenike i lica na porodičnom smeštaju - minimalne sume izdražvanja iz člana 160. stav 4. Porodičnog zakona. Novu - povećanu visinu izdržavanja, nižestepeni sudovi su odredili pravilnom primenom kriterijuma predviđenih članom 160. navedenog zakona, vodeći računa o svim okolnostima slučaja pa i onim koji se tiču umanjene radne sposobnosti tužioca, njegovoj obavezi izdržavanja dvoje maloletne dece rođene u vanbračnoj zajednici i njegovom imovnom stanju.
Zbog toga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, revizijom se neosnovano osporava pravilnost primenjenog materijalnog prava.
Tuženi revizijom ukazuje na pogrešnu primenu odredbe člana 160. Porodičnog zakona. Po stavu revidenta, oba roditelja bi trebalo da sa jednakim iznosima obezbede sredstva neophodna za zadovoljavanje potreba tužioca, a nižestepenim presudama on je obavezan da određenim iznosom obezbedi 60% potrebnih sredstava. Iako u Porodičnom zakonu to nije eksplicitno rečeno, staranje roditelja sa kojim dete živi mora se uzeti u obzir prilikom određivanja izdržavanja, tako da se rad i staranje majke koji se svakodnevno ulaže u negu i podizanje tužioca uzima u obzir i ceni kao njen doprinos u njegovom izdržavanju.
Način ispunjenja obaveze tuženog određen pravnosnažnom sudskom odlukom nema uticaja na pravilnost takve odluke u pogledu ispunjenosti uslova za izmenu visine izdržavanja i izmenjenoj visini.
Pravilna je i odluka o troškovima postupka s`obzirom da je tužilac u osnovi uspeo u sporu sa zahtevom za izmenu visine izdržavanja zbog promenjenih okolnosti.
Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
