.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 5872/2025
25.03.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vlade Tomić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Drugi osnovni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 14532/23 od 21.11.2024. godine, u sednici održanoj 25.03.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 14532/23 od 21.11.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 14532/23 od 21.11.2024.godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 14532/23 od 21.11.2024.godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 191/20 od 02.06.2021. godine, u stavu prvom izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu isplati iznos od 20.177,63 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 06.01.2020. godine, do isplate. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke, tako što je obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 24.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenj primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), po oceni Vrhovnog suda, u ovom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava.
Pravnosnažnom presudom, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužiocu na ime docnje u isplati naknade za radnje, koje je tužilac kao branilac po službenoj dužnosti, preduzeo u krivičnom postupku pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu, isplati traženi iznos sa zakonskom zateznom kamatom. Ovo zbog toga, što prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac postavljenim troškovnikom u krivičnom predmetu nije postavio i zahtev za isplatu zatezne kamate na opredeljeni iznos potraživanih troškova krivičnog postupka.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i date razloge za svoju odluku, Vrhovni sud je ocenio da je drugostepena odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Iz navedenog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, pa je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom član 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 468. stav 1. i 479. stav 6. ZPP, i utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi duga podneta je 06.01.2020. godine. Vrednost predmeta spora je iznos od 20.177,63 dinara.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se radi o sporu male vrednosti u kojem protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP. Bez obzira što je prvostepena odluka preinačena, u kom slučaju bi u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku, koja reguliše postupak u sporu male vrednosti, propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
