U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slaviša Mrdaković, advokat iz ..., protiv tuženih Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kragujevcu i Grada Kragujevca, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Kragujevca, radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1984/23 od 18.07.2023. godine, u sednici veća održanoj 03.12.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1984/23 od 18.07.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kragujevcu P 20/22 od 10.04.2023. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev da se utvrdi da tužilac, kao sukcesor testamentalnog naslednika pokojne BB, bivše iz ..., ima pravo svojine na kući koja se sastoji od tri sobe, kuhinje, kupatila i predsoblja, površine 60 m2, koja se nalazi na k.p. br. .. k.o. Kragujevac 3, upisane u Službi za katastar nepokretnosti Kragujevac broj .., označene kao objekat 1, po osnovu prava nasleđivanja pokojne BB na imovini pokojnog VV i da zaključak O br. 1746/48 Sreskog suda u Kragujevcu ne proizvodi pravno dejstvo, što bi tuženi bili dužni da priznaju i dozvole tužiocu da se po osnovu presude, bez naknadnog prisustva i odobrenja, upiše kao vlasnik kuće i parcele na kojoj se nalazi, kod Službe za katastar nepokretnosti Kragujevac. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj Republici Srbiji naknadi troškove parničnog postupka od 11.250,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom Gradu Kragujevcu naknadi troškove parničnog postupka od 400.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1984/23 od 18.07.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Kragujevcu P 20/22 od 10.04.2023. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11...10/23) i ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje tužioca na bitnu povredu odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 10. ZPP nije osnovano s obzirom da je utvrđeno da se u konkretnoj pravnoj stvari ne radi o ranije pravnosnažno presuđenoj stvari.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pokojni VV je testamentom overenim od strane Sreskog suda u Kragujevcu O-865/40 dana 26.12.1940.godine zaveštao svoju kuću, ovde spornu nepokretnost, tada u ulici ... broj .. u Kragujevcu, Osnovnoj školi u ..., a pod teretom udovičkog uživanja njegove supruge BB. Po navedenom testamentu želja testatora bila je da se kuća proda u pogodno vreme, godinu dana od smrti supruge, a kao izvršioca testamenta označio je GG, gradskog školskog nadzornika. Testator je naveo da posle isplate tačno opredeljenih novčanih iznosa od novca dobijenog prodajom kuće, izvršilac testamenta će obrazovati fond pri ... školi, iz koga će se svake godine izdržavati po jedan siromašan učenik i o Vidovdanu davati knjige dobrim đacima. Određen je naziv „Fond VV bivšeg učitelja OŠ ...“, kao i da se iz tog fonda može trošiti samo interes. Zaključkom Sreskog suda u Kragujevcu O 1746/48 od 08.04.1949. godine predmetna kuća kao zaostavština pok.VV je na osnovu testamenta, kao legat uručena Osnovnoj školi u ... . Nakon smrti VV, njegova supruga je sklopila dogovor sa roditeljima tužioca da je oni izdržavaju, a da ona njima za uzvrat ostavi kuću. BB je kuću u Kragujevcu (nije određeno tačno koja kuća) testamentom ostavila sada pokojnom DD, čiji je zakonski naslednik ovde tužilac. Sporna nepokretnost je u listu nepokretnosti .. k.o. Kragujevac 3, upisana kao zgrada broj 1, na k.p. br. .. k.o. Kragujevac 3, površine 49 m2, sa pravom svojine Republike Srbije, a kao korisnik je označen Grad Kragujevac.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev da se utvrdi da tužilac kao sukcesor testamentalog naslednika pok. BB ima pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti i da zaključak Sreskog suda u Kragujevcu O 1746/48 ne proizvodi pravno dejstvo i za to dali razloge koje kao pravilne i potpune prihvata i ovaj sud, zbog čega nisu osnovani navodi u reviziji tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema paragrafu 424. Srpskog građanskog zakonika, testamenat, zaveštanje ili poslednja volja jeste takva naredba, kojom ko na slučaj smrti raspoloženje čini o svemu imanju ili samo o česti jednoj imanja svoga. Paragrafom 449. je propisano da svaki testament valja u ovom smislu uzeti, kao što glasi. Zato reči i izraze valja onako uzimati, kao što je zaveštaocu uzimati u običaju bilo, tj. kao što se onde uzima, gde je pravljen testamenat.

Isto je propisano i sada važećim Zakonom o nasleđivanju u odredbi čl.78 da je zaveštanje jednostrana, lična i uvek opoziva izjava volje za to sposobnog lica kojom ono raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti, u zakonom određenom obliku, te da se shodno čl.135 stav 1. zaveštanje treba tumačiti prema pravoj nameri zaveštaoca.

Odredbom člana 20. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem.

Imajući u vidu da tužilac podnetom tužbom traži utvrđenje prava svojine na predmetnoj nepokretnosti – kući, kao sukcesor testamentalnog naslednika pokojne BB, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da predmetna kuća kojom je pokojni VV raspolagao testamentom, u kome je izražena njegova poslednja volja shodno tada važećem paragrafu 424. i 449. SGZ, nije mogla da čini zaostavštinu njegove supruge BB jer je ista prema testamentu stekla samo pravo udovičkog uživanja – ličnu službenost, ali ne i pravo svojine na kući. Stoga, BB predmetnu nepokretnost nije mogla zaveštati, odnosno na bilo koji način s njom raspolagati, jer na njoj nije stekla pravo svojine već isključivo pravo uživanja. Kako niko ne može na drugog preneti više prava nego što i sam ima, to ni pok. BB nije mogla preneti pravo svojine na spornoj nepokretnosti pravnom prethodniku tužioca. Takođe, u svom zaveštanju pokojna BB navodi da je ocu tužioca zaveštala kuću u Kragujevcu, ne navodeći bliže identifikacione podatke o toj kući, a tužilac shodno odredbi člana 231. ZPP nije dokazao da se radi o predmetnoj nepokretnosti, odnosno nepokretnosti na kojoj traži utvrđenje prava svojine u ovom postupku, te nema mesta primeni odredbe čl.20 stav 1. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa. Takođe, kako zaveštanje pok. VV punovažno, to proizvodi pravno dejstvo i Zaključak Sreskog suda u Kragujevcu O 1746/48, kojim je predmetna nepokretnost kao legat uručena Osnovnoj školi u ... .

Nasuprot revizijskim navodima, prema sadržini zaveštanja pok. VV volja testatora je bila da njegova supruga ima samo udovičko plodouživanje na kući uz ograničenje u pravu da ništa ne sme da otuđi, zaduži ili proda, te stoga nije stekla svojinu na predmetnoj kući niti je istom mogla raspolagati u korist pravnog prethodnika tužioca, a u prilog čega govori i činjenica da je nakon smrti BB obustavljen postupak raspravljanja njene zaostavštine usled nepostojanja imovine.

Kako se ostalim navodima revizije kroz ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava zapravo osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, sa kojih razloga se revizija ne može izjaviti, isti su ocenjeni kao neosnovani i bez uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branka Dražić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković