Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) i člana 202. Porodičnog zakona, a u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23) pa je ocenio da revizija tužilje je delimično osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodi revidenta da je u postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nisu mogli biti predmet ocene revizijskog suda obzirom da se iz ovih razloga shodno članu 407. stav 1. ZPP revizija ne može izjaviti.

Parnične stranke su bile u braku sve do razvoda 20.05.2015. godine kada je razveden pravnosnažnom presudom kojom je određeno da će majka samostalno vršiti roditeljsko pravo nad zajedničkom maloletnom decom VV i GG a otac obavezan da na ime doprinosa u izdržavanju maloletne dece plaća mesečno iznos od 19.361,00 dinar i to 9.121,00 dinar na ime izdržavanje maloletnog VV i 10.240,00 dinara na ime izdržavanja maloletnog GG počev od presuđenja pa ubuduće. Pravnosnažnom delimičnom presudom od 07.04.2022. godine odlučeno je da će roditeljsko pravo nad maloletnom decom samostalno vršiti otac, tuženi BB, po kojoj presudi maloletna deca od maja meseca 2022. godine žive kod oca. Majka, koja je rođena 1984. godine je nezaposlena od 2015. godine, povremeno od obrade dunja zaradi oko 300 evra a pomažu je majka i sestra. Od 2022. godine više boravi u Austriji kako bi negovala majku koja tamo živi i radi. Živi sa majkom u majčinoj kući i poseduje auto 2007. godište. Otac je rođen 1985. godine, po zanimanju je ... i zarađuje oko 65.000,00 dinara mesečno. Živi u očevoj kući od 100 m2 za koje su troškovi stanovanja oko 9.000,00 dinara mesečno a za grejanje se zimi plaća oko 18.000,00 dinara mesečno. Potrebe maloletne dece utvrđene su iz nalaza i mišljenja veštaka na koji stranke nisu imale primedbe tako da su mesečne potrebe maloletnog VV 31.889,99 dinara, a GG 34.088,31 dinar. Deca nemaju vanškolskih aktivnosti a visinu mesečnih potreba sudski veštak je utvrdio i na osnovu troškova stanovanja i rekreativne nastave na koju će deca kao školarci ići.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su ocenili da su se saglasno članu 164. Porodičnog zakona stekli uslovi za izmenu odluke o doprinosu izdržavanja maloletne dece određene prethodnom sudskom odlukom od 20.05.2015. godine. Imajući u vidu potrebe poverilaca izdržavanja i ocenjujući da majka ima mogućnosti da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog VV i GG plaća polovinu utvrđenih mesečnih potreba pravilno su nižestepeni sudovi u smislu člana 160. stav 1. i 2. Porodičnog zakona utvrdili visinu majčinog doprinosa izdržavanju maloletnih sinova.

I po oceni Vrhovnog suda promenile su se okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka o doprinosu za izdržavanje maloletne dece u smislu člana 164. Porodičnog zakona. Od dana donošenja prethodne odluke 2015. godine izmenile su se okolnosti tako što su deca poverena ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, u međuvremenu su pošla u školu pa su i njihove potrebe u vreme prethodne odluke bile znatno manje nego sada kada su 7 godina stariji jer se potrebe koje se ogledaju u ishrani, odevanju, higijeni, obrazovanju, stanovanju i razonodi povećavaju sa uzrastom deteta. Pravilno su nižestepeni sudovi primenom odredbi članova 160. – 163. Porodičnog zakona utvrdili potrebe maloletnih sinova stranaka koji su uslovljeni njihovim godinama i potrebom za obrazovanjem kao i mogućnosti dužnika izdržavanja koji su uslovljeni njihovim prihodima, mogućnostima za zaposlenje i sticanje zarada, njihovim godinama života i radnom sposobnošću kao i njihovim ličnim potrebama, te da tužilja trenutno boravi u Austriji kao i da na okolnost potrebe pomaganja operisanoj majci nije pružila relevantne dokaze.

Imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja i primenjujući na njih kriterijume za određivanje izdržavanja ovaj sud smatra da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je tužilja u mogućnosti da na ime svog doprinosa za izdržavanje svoje maloletne dece plaća i to za maloletnog VV 15.945,00 dinara a za maloletnog GG 17.044,00 dinara mesečno. Dosuđenim izdržavanjem obezbeđuju se životni i zdravstveni uslovi za pravilan i potpun razvoj maloletne dece a istovremeno se ne ugrožava egzistencija same tužilje kao dužnika izdržava. Posebno jer je tužilja u obavezi da angažuje sve mogućnosti i uloži dodatni napor da, na sve dozvoljene načine, obezbedi sredstva kako za svoje tako i za izdržavanje svoje dece što je njena zakonska obaveza koja se shodno članu 167. stav 2. Porodičnog zakona ni pod kojim uslovima, ni u kakvoj teškoj materijalnoj i životnoj situaciji ne može osloboditi. Ostala sredstva za izdržavanje maloletne dece obezbediće njihov otac kome se u doprinos izdržavanja uračunava i svakodnevni rad i staranje da deci obezbedi uslove za pravilan rast i razvoj.

Ostalim navodima revizije tužilja osporava pravilost utvrđenog činjeničnog stanja iz kog razloga se u konkretnom slučaju, shodno članu 407. ZPP revizija ne može izjaviti.

Međutim osnovano se revizijom tužilje ukazuje da je pogrešno primenjeno materijalno pravo kada je odlučeno o početku obaveze plaćanja doprinosa za izdržavanje.

Naime odredbom člana 73. Porodičnog zakona propisano je da roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju dete pod uslovima određenim ovim zakonom, dok je odredbom člana 272. istog zakona u stavu 3. propisano da kada sud donese odluku o zajedničkom ili samostalnom vršenju roditeljskog prava a dete se ne nalazi kod roditelja koji treba da vrši roditeljsko pravo sud će narediti da se dete odmah preda roditelju koji treba da vrši roditeljsko pravo. Kako je pravnosnažnom delimičnom presudom od 07.04.2022. godine sud odlučio da otac samostalno vrši roditeljsko pravo i obzirom da se u tom trenutku deca nisu nalazila kod oca, već da su prešla da žive sa njim 01.05.2022. godine to tek od tog trenutka za majku nastaje obaveza plaćanja izdržavanja u smislu člana 226. Porodičnog zakona, prema kome je o izdržavanju dece odlučeno, jer od tog trenutka se deca nalaze kod oca kome su poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava i tek od tada tužilja postaje roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo jer ga je do tada i pored pravnosnažne presude vršila.

Stoga su pogrešno nižestepeni sudovi zaključili da obaveza doprinosa za izdržavanje majke kojoj deca nisu poverena na vršenje roditeljskog prava teče od momenta podnošenja tužbe za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava obzirom da je odluka doneta na osnovu tužbe tužilje kojoj su do tada deca bila poverena na vršenje roditeljskog prava te da je ona faktički to pravo vršila sve do 01.05.2022. godine. Zbog toga pravilna primena citiranih zakonskih odredbi obavezuje tužilju da doprinosi izdržavanju svoje maloletne dece počev od 01.05.2022. godine a ne od dana podnošenja tužbe zbog čega su u ovom delu preinačene odluke nižestepenih sudova tako što je odbijen zatev da tužilja doprinosi izdržavanju svoje maloletne dece počev od 08.02.2022. godine pa do 30.04.2022. godine.

Sa svega iznetog, na osnovu člana 414. i 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković