Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Vodovod“ iz Surdulice, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2112/19 od 23.04.2020. godine, u sednici veća održanoj 10.12.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2112/19 od 23.04.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Surdulici P 375/2018 od 13.03.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obvezan tuženi da tužiocu na ime neosnovanog obogaćenja po osnovu više plaćenih iznosa za komunalne usluge za period od 01.12.2008. godine do 30.06.2009. godine isplati iznos od 1.023,03 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 13.03.2019. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 111.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke o troškovima do isplate.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 2112/19 od 23.04.2020. godine, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime neosnovanog obogaćenja po osnovu više plaćenog iznosa naknade za komunalne usluge za period od 01.12.2008. godine do 30.06.2009. godine isplati iznos od 1.023,03 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 13.03.2019. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u prvostepenoj presudi, tako što je obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 94.500,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka po žalbi u iznosu od 3.800,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda (donetoj u postupku o sporu male vrednosti) nije dozvoljena revizija.

U konkretnom slučaju, pobijanom presudom donetom u drugom stepenu pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP, jer visina spornog novčanog potraživanja po tužbi podnetoj 23.05.2014. godine iznosi 1.023,03 dinara, koji iznos je očigledno ispod zakonom propisanog cenzusa od 3.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije) na dan podnošenja tužbe, iz kojih razloga je revizija nedozvoljena. U toj vrsti spora dozvoljenost revizije ne ceni se prema odredbama člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. Zakona o parničnom postupku, tako da je bez uticaja što je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevu stranke.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić