Presudom Višeg suda u Čačku Gžrr 249/22 od 21.10.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene, prvostepena presuda potvrđena i odbijeni zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda stavu drugom izreke, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da Vrhovni sud o reviziji odluči kao o posebnoj po članu 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija tužioca u ovom sporu je dozvoljena radi usklađivanja drugostepene presude u pobijanom delu sa odlukama Evropskog suda za ljudska prava i odlukama Ustavnog suda donetim u postupku po ustavnim žalbama poverilaca novčanih potraživanja iz radnog odnosa prema dužnicima protiv kojih se vodi izvršni postupak u kojem je utvrđena povreda prava tužioca na suđenje u razumnom roku.

Iz navedenog razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem izvršnog suda od 26.02.2014. godine, određeno je, na osnovu pravnosnažne presude od 30.04.2012. godine, radi namirenja novčanog potraživanja tužioca iz radnog odnosa prema poslodavcu FRA „Alat za unutrašnji navoj“ d.o.o. Čačak, koje se sastoji od 129.723,00 dinara na ime glavnice, zakonske zatezne kamate na ovaj iznos počev od 01.04.2010. godine do isplate, troškova parničnog postupka u iznosu od 24.021,00 dinara i troškova izvršenja u iznosu od 19.215,00 dinara, prenosom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika na račun izvršnog poverioca. Izvršenje nije sprovedeno iz razloga što u postupku izvršenja nije pronađena imovina na kojoj bi se izvršenje moglo sprovesti. Većinski vlasnik akcija poslodavca tužioca je Republika Srbija. Rešenjem Osnovnog suda u Čačku R4 I 6/18 od 23.01.2018. godine utvrđena je povreda prava tužioca na suđenje u razumnom roku u navedenom izvršnom postupku.

Nižestepeni sudovi nalaze da je tužena na osnovu odredbi članova 4, 22, 31. i 32. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i člana 58. Ustava Republike Srbije, te u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava i odlukama Ustavnog suda u obavezi da tužiocu nadoknadi štetu zbog izostalog namirenja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca, nad čijim kapitalom je država većinski vlasnik. Stanovišta su da tužiocu na iznos glavnice potraživanja iz radnog odnosa ne pripada zakonska zatezna kamata od momenta kada mu je priznata izvršnom ispravom, već od momenta podnošenja tužbe u ovoj parnici, kada je pozvao tuženu da mu nadoknadi štetu. Ovo je razlog što se pobijanim delom pravnosnažne presude odbija tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos potraživanja od 129.723,00 dinara za vremenski period od 10.04.2010. godine do 17.04.2019. godine.

Po stanovištu Vrhovnog suda pogrešno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ br. 40/15), propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku.

Odredbom člana 185. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da je odgovorno lice dužno da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala, a odredbom člana 186. ovog zakona, da je obaveza naknade štete dospela od trenutka nastanka štete.

Evropski sud za ljudska prava je u predmetima u odnosu na Srbiju izrazio stav da za neisplaćena potraživanja zaposlenih prema društvenim preduzećima i preduzećima sa pretežno društvenim kapitalom, kao subjekata pod kontrolom države, dosuđena pravnosnažnom sudskom odlukom koja su u izvršnom postupku ostala nenaplaćena duži vremenski period, odgovara Republika Srbija iz sopstvenih sredstava. Ustavni sud je, oslanjajući se na praksu međunarodnih institucija, u odlukama kojima je usvajao ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava Republike Srbije, usled nesprovođenja rešenja o izvršenju, radi prinudne naplate potraživanja iz radnog odnosa od preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, utvrđivao pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu.

U konkretnom slučaju rešenjem o izvršenju je utvrđeno pravo tužioca na prinudno namirenje iznosa glavnice od 129.723,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.04.2010. godine, kao i troškova parničnog i izvršnog postupka, koje iznose bi naplatio u postupku prinudnog izvršenja na imovini pod kontrolom tužene Republike Srbije, za slučaj da je postupak okončan u razumnom roku. Stoga, tužena je u obavezi da dovede tužiočevu materijalnu situaciji u ono stanje u kom bi se nalazila da nije bilo štetne radnje, nedelotvornog postupanja u postupku prinudnog namirenja potraživanja iz radnog odnosa, pa je tužbeni zahtev u celosti osnovan.

Iz iznetih razloga, odluka u stavu drugom izreke, doneta je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Na osnovu odredbi članova 165. stav 1. i 154. ZPP, stavom trećim izreke odlučeno je o troškovima postupka, kojima se tužilac opravdano izložio izjavljivanjem žalbe i revizije. Troškovi su dosuđeni prema opredeljenom zahtevu, a sastoje se od nagrade za sastav žalbe i revizije u iznosu od po 18.000,00 dinara.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić