Odredbom člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), stavom 1. propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije shodno odredbi iz stava 2. istog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom primenom materijalnog prava iz Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom enegrijom („Službeni glasnik RS“ br. 63/13) i Zakona o energetici („Službeni glasnik RS“ br. 145/14), važećih u vreme nastanka spornog događaja 20.02.2018. godine, i primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se tužiocu omogući nesmetano korišćenje električne energije tako što će nastaviti izvršenje ugovora o snabdevanju električnom energijom trajnom kupcu na način kao što je činjeno pre isključenja 20.02.2018. godine vraćanjem trofaznog električnog brojila na merno mestu u prizemlju porodičnog stambenog objekta, jer je isključenje izvršeno u svemu u skladu sa citiranim propisima, a tužilac nije vlasnik objekta koji se preko tog brojila snabdeva električnom energijom jer je prethodni vlasnik preminuo, a naslednik nije isključivo tužilac. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova Vrhovni sud je ocenio da ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potreba razmatranja pravnih pitanja od opštih interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Razlozi odbijanja tužbenog zahteva za ponovnu uspostavu isporuke električne energije zasnovani su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, a pravilna primena prava u sporovima sa zahtevima kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Delom revizijskih navoda osporava se utvrđeno činjenično stanje i ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka, iz kojih razloga se posebna revizija ne može izjaviti.

Sa svega iznetog na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi odredbe člana 479. stav 6. ZPP Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se u sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe dok je stavom 4. istog člana propisano da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi novčani iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2), dok je odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi činidbe u ovoj parnici podneta je 19.04.2018. godine, a vrednost predmeta spora opredeljena je iznosom od 10.000,00 dinara. Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to se radi o sporu male vrednosti u kojem protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP pa je na osnovu člana 413. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković