Rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu P 43/21 od 20.02.2023. godine, odbačena je kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2499/21 od 14.10.2021. godine, kojim je žalba tužioca odbijena i rešenje Višeg suda u Zrenjaninu P 43/21 od 01.07.2021. godine potvrđeno.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1116/23 od 19.10.2023. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, žalba tužioca je odbijena i rešenje prvostepenog suda P 43/21 od 20.02.2023. godine potvrđeno. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane odluke nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijskim navodima da drugostepena presuda ne sadrži razloge u odnosu na žalbene navode o učinjenim bitnim povredama odredaba parničnog postupka ukazuje se na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP koja nije predviđena kao revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP. U revizijama se ukazuje na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, ali se ona suštinski vezuje za pogrešnu primenu materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

U postupku je utvrđeno da je tužilac bio u braku sa VV od 24.10.1972. godine, iz kog braka imaju dvoje dece, sina, ovde tuženog BB rođenog 1972. godine i kćerku GG rođenu 1978. godine. Zajednica života tužioca i VV faktički je prekinuta krajem 2012. godine, a brak je razveden 2014. godine. Predmetne nekretnine koje su predmet ovog spora, stečene su za vreme trajanja braka tužioca i VV kupoprodajnim ugovorima u kojima je kao kupac naveden tuženi BB, shodno dogovoru tužioca i VV da predmetne nekretnine budu upisane na ime njihovog sina, tuženog BB, a što je realizovano i upisom u katastar nepokretnosti, list nepokretnosti .. k.o. ..., kao svojina tuženog BB. Tuženi BB je u svojstvu prodavca sa tuženim „Mio Mar agrar“ d.o.o. Zrenjanin kao kupcem zaključio dva kupoprodajna ugovora koji su imali za predmet otuđenje nepokretnosti koje su predmet ove pravne stvari i to prvi ugovor 25.04.2019. godine overen od strane javnog beležnika Radmile Stanković OP: 542-2019 od 25.04.2019. godine i drugi 02.12.2019. godine takođe overen od istog javnog beležnika pod OPU: 1654-2019 dana 02.12.2019. godine. Po ovim ugovorima kupac, ovde tuženi „Mio Mar agrar“ d.o.o. Zrenjanin je isplatio tuženom BB kupoprodajnu cenu iz ugovora. Tuženi „Mio Mar agrar“ d.o.o. Zrenjanin je kao prodavac zaključio sa „Mlada Vojvođanka“ d.o.o. Novi Sad 08.04.2021. godine ugovor o kupoprodaji nepokretnosti čiji su predmet nekretnine koje je prodavac stekao na osnovu kupoprodajnog ugovora od 25.04.2019. godine. Ugovor je overen od strane javnog beležnika Magdalene Cvitković pod OPU 412-2021 dana 09.04.2021. godine, kupoprodajna cena je isplaćena i izvršena je primopredaja o posedu u jesen 2021. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da su sporne parcele, saglasno dogovoru tužioca i njegove bivše supruge VV, kupljene na ime njihovog sina, ovde tuženog BB i upisane kao vlasništvo tuženog BB, na koji način su oni svom sinu učinili poklon. Tužilac nije dokazao suprotno, nije isticao da je ugovor kojim je BB stekao predmetne nepokretnosti fiktivan pravni posao iz čega dalje proizilazi da sporni ugovori nisu sačinjeni suprotno prinudnim propisima i javnom poretku ili dobrim običajima, kao i da u konkretnom slučaju nije bila potrebna saglasnost tužioca za zaključenje ovih ugovora u smislu člana 176. stav 2. i 180. Porodičnog zakona. Tuženi „Mio Mar agrar“ d.o.o. Zrenjanin je u javnim knjigama upisan kao vlasnik i u međuvremenu je predmetne nepokretnosti stečene ugovorom od 25.04.2019. godine otuđio umešaču o čemu je sačinjen ugovor takođe u skladu sa zakonom propisanom formom i koji je u celosti realizovan, pa je tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora odbijen.

Potvrđeno je i rešenje Višeg suda u Zrenjaninu P 43/21 od 20.02.2023. godine kojim je odbačena kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2499/21 od 14.10.2021. godine, kojim je odbijena žalba tužioca i potvrđeno rešenje od 01.07.2021. godine o odbačaju zahteva tužioca za upis zabeležbe spora od 24.06.2021. godine jer se radi o rešenju koje po zakonu ne može da se pobija revizijom.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovano revident osporava pravilnost primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Odredbom člana 51. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da svaka ugovorna obaveza mora ima dopušten osnov.

Odredbom člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima je ništav ako cilj povređenim pravilom ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo.

Odredbom člana 171. stav 1 porodičnog zakona propisano je da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Odredbom člana 174. ovog zakona propisano je da zajedničkom imovinom supružnici upravljaju zajednički i sporazumno. Odredbom člana 195. Porodičnog zakona propisano je sticanje u porodičnoj zajednici.

Ugovor o poklonu nije regulisan normama pozitivnog zakonodavstva, na njega se primenjuju pravna pravila iz paragrafa 561. do 568. i 937. Srpskog građanskog zakonika, na osnovu člana 4. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06.04.1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije („Službeni glasnik FNRJ“, br. 86/46, 105/46...). Kod ugovora o poklonu poklonodavac daje ili obećava poklonoprimcu dobrovoljno neku imovinsku vrednost, a poklonoprimac to prima ili prihvata. Između poklonodavca i poklonoprimca postoji saglasnost o predmetu poklona i volja da se on učini, odnosno primi. Motiv (pobuda) da se poklon učini ulazi u sam osnov ovog ugovora.

U konkretnom slučaju, tuženi BB je bio upisan kao nosilac prava svojine na predmetnim nepokretnostima, na osnovu ugovora o kuporodaji u kojima se saglasno dogovoru njegovih roditelja, pojavio kao kupac spornog zemljišta. Tužilac nije osporavao navedene ugovore, pa je pravno prihvatljiv zaključak nižestepenih sudova da su tužilac i njegova bivša supruga sinu, ovde tužiocu BB učinili poklon. Tužilac nije dokazao suprotno niti je isticao da je eventualno reč o fiktivnom pravnom poslu, pa posledično tome i kasnije zaključeni ugovori o kupoprodaji nepokretnosti kojima je BB otuđio nepokretnosti tuženom „Mio Mar agrar“ d.o.o. Zrenjanin, a ovaj nakon toga umešaču „Mlada Vojvođanka“ d.o.o. nisu ništavi pravni poslovi. Ugovori ispunjavaju zakonom propisanu formu i kao prodavci se pojavljuju lica koja su upisana u javnim knjigama kao nosioci prava svojine.

Revizijski navodi faktički predstavljaju osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja što ne predstavlja revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Iz iznetih razloga primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković