U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 4. ZPP, zbog koje se revizija ne može podneti, prema članu 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac se bavio posredovanjem u oblasti nekretnina, i u julu 2008. godine održao je sastanak sa BB i VV, kao osnivačima tuženog, a kome je prisustvovao i GG kao prevodilac, koji je sada ... tuženog. Tom prilikom, osnivači tuženog su iskazali interesovanje za kupovinu zemljišta u centru ... na kome je dozvoljena gradnja ili kupovinu veće nepokretnosti u centru ..., nakon čega je tužilac počeo aktivno da traži odgovarajuće nepokretnosti, stupao u kontakt sa agencijama i davao oglase. Tužilac je 15.08.2008. godine putem mejla stupio u kontakt sa DD, saslušanim kao svedokom u ovoj parnici, koji je naveo da jedan od većinskih vlasnika nepokretnosti u ... ulici, poslao je tužiocu biznis plan i druge dokumente, koje je tužilac prosledio BB, uz napomenu da je cena pronađene nepokretnosti 7.000.000 evra, i da provizija tužioca iznosi 1% od vrednosti posla, odnosno 70.000 evra, sa čime se BB složio. Nakon sastanka održanog 29.08.2008. godine, na kome je BB tužiocu rekao da sačini ugovor o posredovanju koji će glasiti na iznos od 70.000 evra i da je naručilac posla tuženi, tužilac je sačinio nacrt ugovora o posredovanju i uputio ga osnivaču i ... tuženog. Tužilac je nakon toga više puta bio u kontaktu sa ... firme za izgradnju u vezi zaključivanja ugovora o kupoprodaji sa vlasnicima stanova koji su se nalazili na predmetnim parcelama i prisustvovao je potpisivanju ugovora sa vlasnicima stanova. Ugovor o posredovanju potpisan je 05.09.2008. godine, između tužioca kao nalogoprimca i tuženog kao nalogodavca, a predmet ugovorne obaveze nalogoprimca je pronalaženje nepokretnosti – objekata, parcela i zemljišta namenjenog izgradnji, u cilju kupovine tih nepokretnosti od strane nalogodavca. Nalogodavac se obavezao da nalogoprimcu za navedenu uslugu posredovanja isplati 70.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom kursu NBS na dan uplate. Naznačeno je da je poželjno da se nepokretnosti nalaze u ulici ... i ..., a da će se posrednička provizija od 70.000 evra bruto nalogoprimcu isplatiti u roku od sedam dana po upisu nalogodavca kao nosioca prava svojine na nepokretnostima u katastru nepokretnosti. Dana 29.08.2008. godine zaključen je Ugovor o jemstvu, kojim je DD prihvatio da tužiocu garantuje iznosom od prodaje svoje nepokretnosti u Ulici ... ..., ne većim od 80.000 evra, da će tužiocu biti isplaćen iznos od 1% od prodaje nepokretnosti u ... ulici br ... – ..., a kao osnovica za utvrđivanje se uzima iznos uplaćen na račun svih vlasnika nepokretnosti. Navedeno je da posredničku proviziju isplaćuje kupac prilikom zaključenja kupoprodajnih ugovora između svih prodavaca i kupca nepokretnosti, kao i da je ugovor validan samo ukoliko se zaključi i realizije između investitora i prodavca nekretnine za predmetne lokacije u roku od 90 dana od momenta potpisivanja ugovora. Utvrđeno je da je tuženi upisan kao vlasnik četiri stana u Ulici ... broj ..., deset stanova i jedne sobe u Ulici ... ..., šest stanova u Ulici ... ... i porodičnoj stambenoj zgradi i 14 stanova u Ulici ... ..., sa upisanim pravom korišćenja tuženog na katastarskim parcelama na kojima se nalaze navedene nepokretnosti. Tuženi nije izvršio isplatu tužiocu po osnovu ugovora o posredovanju u vezi nalaženja lokacija u ... i ... ulici u ... .

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je tuženi obavezan da tužiocu isplati iznos od 70.000 evra sa pripadajućom kamatom u dinarskoj protivvrednosti.

Prema članu 813. ZOO, ugovorom o posredovanju obavezuje se posrednik da nastoji da nađe i dovede u vezu sa nalogodavcem lice koje bi sa njim pregovaralo o zaključenju određenog ugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati određenu naknadu ako taj ugovor bude zaključen. Odredbom člana 822. st. 1. i 2. ZOO propisano je da posrednik ima pravo na naknadu i kad nije ugovorena, a ako visina nije određena ni tarifom, ni kojim drugim opštim aktom, ugovorom i običajem, odrediće je sud prema posrednikovom trudu i učinjenoj usluzi. Posrednik stiče pravo na naknadu u času zaključenja ugovora, ako što drugo nije ugovoreno, ali ako je ugovor zaključen pod odložnim uslovom, posrednik stiče pravo na naknadu tek kada se uslov ostvari.

U konkretnom slučaju, parnične stranke su zaključile ugovor o posredovanju u smislu člana 813. ZOO, i tužilac je kao nalogoprimac doveo u vezu predstavnike tuženog preduzeća sa preduzećem koje je imalo ovlašćenje da zaključuje ugovore o kupoprodaji nepokretnosti koje su se nalazile na lokacijama navedenim u ugovoru o posredovanju. Ugovori o kupoprodaji predmetnih nepokretnosti su realizovani, i utvrđeno je da se tuženi kao vlasnik uknjižio na više stanova u ... ulici i ..., pa je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je ugovor o posredovanju u pretežnom delu ispunjen. S obzirom na navedeno, iz citiranih zakonskih odredaba proizilazi da je tuženi kao nalogodavac iz ugovora o posredovanju u obavezi da ispuni svoju ugovornu obavezu tužiocu isplatom ugovorene posredničke provizije sa pripadajućom kamatom.

Neosnovano se revizijom ističe pogrešna primena materijalnog prava i navodi da je tužilac izgubio pravo na posredničku naknadu iz ugovora o posredovanju u smislu člana 826. ZOO, jer je protivno interesima svog nalogodavca radio za drugu stranu, odnosno za DD koji je bio većinski vlasnik nepokretnosti koje su se prodavale, i koji je tužiocu isplatio proviziju od 2.000 evra zbog izvršenog posredovanja. Suprotno ovim revizijskim navodima, u postupku je utvrđeno da tužilac nije bio posrednik i u odnosu na DD, već se on u odnosu na tužioca pojavljuje kao jemac u vezi ispunjenja ugovorne obaveze tuženog. Okolnost što je DD tužiocu isplatio iznos od 2.000 evra ne znači da se radi o posredničkoj proviziji, jer je utvrđeno da se radi o isplati troškova koje je tužilac imao za aktivnosti povodom zaključenja kupoprodajnih ugovora. Ostalim navodima revizije osporava se ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija ne može podneti, prema članu 407. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić