.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 61/2025
30.01.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Jasmine Simović, Radoslave Mađarov, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milomir Petrović advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Kaitović advokat iz ..., zbog povrede prava na nužni deo, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2315/24 od 04.09.2024. godine, u sednici održanoj dana 30.01.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2315/24 od 04.09.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2315/24 od 04.09.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici P 614/19 od 04.04.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je ostavilac pokojni VV bivši iz ... ugovorom o poklonu zaključenim sa tuženim pod brojem Opu 634-2017 od 01.06.2017. godine i ugovorom o poklonu Opu 775-2018 od 04.06.2018. godine povredio pravo tužilje na nužni zakonski deo i da se obaveže tuženi da na ime nužnog dela prizna tužilji pravo svojine sa 1/6 na nepokretnostima i pokretnim stvarima navedenim u tom stavu izreke, i dozvoli uknjižbu tužilje na opisanim nepokretnostima u katastarskim i drugim javnim knjigama. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je ostavilja pokojna GG bivša iz ... ugovorom o poklonu zaključenim sa tuženim Opu 634-2017 od 01.06.2017. godine i ugovorom o poklonu Opu 775-2018 od 04.06.2018. godine povredila pravo tužilje na nužni zakonski deo i da se obaveže tuženi da na ime nužnog dela tužilji prizna pravo svojine sa ¼ na nepokretnostima i pokretnim stvarima navedenim u tom stavu izreke, i dozvoli uknjižbu na opisanim nepokretnostima u katastarskim i drugim javnim knjigama. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da naknadi tuženom troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 81.000,00 dinara, dok je zahtev tuženog za troškove postupka preko dosuđenog do troškovnikom traženog iznosa od 166.500,00 dinara odbijen. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2315/24 od 04.09.2024. godine odbijena je žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Loznici P 614/19 od 04.04.2020. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavila reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).
Predmet spora je zaštita prava tužlje na nužni deo na zaostavštini pokojnog VV (umrlog ..2018. godine) i pokojne GG (umrle ...2021. godine), koje tužilja nasleđuje kao njihov potomak - unuka, po pravu predstavljanja pokojnog DD, ranije umrlog sina ostavilaca. Podnetom tužbom traženo je utvrđenje da je ugovorima o poklonu Opu 634-2017 od 01.06.2017. godine i Opu 775-2018 od 04.06.2018. godine, koje su ostavioci zaključili sa tuženim, povređen nužni nasledni deo tužilje i utvrđenje njenog prava susvojine po tom osnovu sa određenim idealnim delovima na zaostavštini ostavilaca.
Nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev primenom člana 43. Zakona o nasleđivanju, sa obrazloženjem da tužilja nije dokazala postojanje opravdanih razloga da joj se, umesto isplate novčane vrednosti nužnog dela, utvrdi pravo susvojine na zaostavštini.
Po oceni Vrhovnog suda, o tužiljinoj posebnoj reviziji u ovom sporu nije potrebno odlučivati radi novog tumačenja prava.
Prema odredbi člana 43. stav 1. i 2. Zakona o nasleđivanju, pravo na nužni deo je obligaciono pravo tako da nužnom nasledniku pripada novčana protivvrednost njegovog nužnog naslednog dela ali sud može, na njegov zahtev, odlučiti da mu pripadne određeni deo stvari i prava koje čine zaostavštinu (stvarno pravo). Okolnosti zbog kojih se nužnom nasledniku može priznati nužni deo kao stvarno pravo u zakonu nisu navedene. One se zato utvrđuju u svako konkretnom slučaju i tiču se prirode dobara zaveštanih ili poklonjenih trećim licima, ličnim i imovinskim prilikama nužnog naslednika, njegovog odnosa sa ostaviocem i drugih okolnosti. Njihovo postojanje dokazuje nužni naslednik koji zahteva od suda da mu prizna stvarno pravo na zaostavštini po osnovu nužnog dela, kao izuzetak od pravila da nužnom nasledniku po tom osnovu pripada novčana protivvrednost (obligaciono pravo).
Uz reviziju tužilja nije priložila pravnosnažne presude donete u istim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim sporovima, koje bi opravdale potrebu odlučivanja revizijskog suda radi ujednačavanja sudske prakse.
S obzirom da u ovom sporu nema pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvo stavu izreke.
Tužiljina revizija nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP. Vrednost predmeta ovog spora u tužbi određena iznosom od 20.000,00 dinara, koji je niži od dinarske protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, merodavnog za dozvoljenost revizije u smislu navedene zakonske odredbe.
Iz tih razloga, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
