.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6130/2021
03.11.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Gordane Komnenić, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Subotić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Privredni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr br. 114/21 od 28.04.2021. godine, u sednici održanoj 03.11.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr br. 114/21 od 28.04.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr br. 114/21 od 28.04.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu Prr br.146/20 od 28.10.2020. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je tužena obavezana da tužiocu na ime nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati 500,00 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu NBS, sa zakonskom zateznom kamatom od 28.10.2020. godine kao dana presuđenja, do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tražio da se tužena obaveže da tužiocu na ime novčanog obeštećenja isplati preko dosuđenog iznosa od 500 evra do traženog iznosa od 2.000 evra sa kamatom od 28.10.2020. godine do isplate. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove spora od 20.700,00 dinara sa kamatom od nastupanja uslova za izvršenje do isplate.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr br. 114/21 od 28.04.2021. godine, stavom prvim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je tužena obavezana da tužiocu na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od još 300 evra sa kamatom na navedeni iznos od 28.10.2020. godine do isplate u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, dok je u preostalom delu do traženog iznosa od 2.000 evra sa kamatom tužbeni zahtev odbijen. Stavom drugim izreke odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem izreke. Stavom trećim izreke zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka je odbijen.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila posebnu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca koji se odnosi na novčano obeštećenje zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St br.4155/10, a povreda ovog prava tužiocu je utvrđena rešenjem Privrednog suda u Beogradu St br.530/2019 od 03.04.2019. godine. O pravu tužioca na novčano obeštećenje i visini novčanog obeštećenja sudovi su odlučili na osnovu odredbe člana 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Tužena revizijom ukazuje na neujednačenu sudsku praksu u pogledu odlučivanja o visini naknade za novčano obeštećenje, međutim u priloženim presudama nije reč o identičnoj činjeničnoj pravnoj situaciji kao što je ova, pa nema potrebe za odlučivanjem o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse. Visina novčanog obeštećenja određuje se u svakom konkretnom slučaju, prema činjenicama i okolnostima koje su od uticaja za primenu merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku.
Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj parnici podneta je 06.08.2020. godine, sa zahtevom za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, a revizijom se pobija presuda kojom je tužbeni zahtev usvojen za 800 evra, što predstavlja revizijom pobijani deo pravnosnažne presude.
Po članu 27. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15), nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva u postupku pred sudom, shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz Zakona kojim se uređuje parnični postupak, a stavom 3. istog člana propisano je da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a članom 479. stav 6. tog zakona, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u postupku po tužbi za novčano obeštećenje, u kome je prema članu 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to je revizija tužene nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
