Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Filip Matković advokat iz ..., protiv tuženih Osnovne škole „Miroslav Antić“ iz Futoga, koju zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, BB iz ..., VV iz ... i GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Svetlana Golubović advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2129/20 od 22.09.2020. godine, u sednici veća održanoj 10.06.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2129/20 od 22.09.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2129/20 od 22.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 2786/2015 od 07.02.2020. godine, u prvom stavu izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi obavežu da mu na ime naknade štete isplate ukupno 500.000,00 dinara, i to za duševne bolove zbog povrede ugleda 200.000,00 dinara, za duševne bolove zbog povrede časti 200.000,00 dinara i za strah 100.000,00 dinara, kao i da mu naknade troškove parničnog postupka sve sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. U drugom stavu izreke obavezan je tužilac da prvotuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 145.500,00 dinara. U trećem stavu izreke obavezan je tužilac da drugotuženom, tuženoj trećeg reda i tuženom četvrtog reda naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 351.000,00 dinara. U četvrtom stavu izreke odbijen je predlog prvotuženog za prekid postupka u ovoj pravnoj stvari. U petom stavu izreke, predlog drugotužene, tužene trećeg reda i tuženog četvrtog reda za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi u ovom sporu je odbijen.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2129/20 od 22.09.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u delu koji se odnosi na odluku o glavnom zahtevu i troškovima postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP.

Prema članu 404. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom je odbijen tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog povrede ugleda i časti, kao i za pretrpljeni strah. Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, budući da je revizija usmerena na razrešenje konkretnog spora, i u istoj se u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu primenu materijalnog prava, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku. Revizijom se posebno ne ukazuje na zakonske razloge iz člana 404. stav 1. ZPP-a – na pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, neujadnačenu sudsku praksu u ovoj vrsti sporova, odnosno na potrebu novog tumačenja primenjenog materijalnog prava. Stoga je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 17.03.2015. godine, radi naknade štete, a vrednost predmeta spora iznosi 500.000,00 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić