Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2643/24 od 01.10.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca-protivtuženog, tuženog – protivtužioca i tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Boru P 484/21 od 25.01.2024.godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac-protivtuženi AA je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Reviziju je blagovremeno izjavila i tužena VV pobijajući pravnosnažnu presudu zbog pogrešne primene materijalnog prava, ukazujući na odredbu čl.404 Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost revizija tužioca-protivtuženog i tužene primenom člana 404. stav 2 Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana da se dozvoli odlučivanje o revizijama kao o izuzetno dozvoljenim.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet tražene pravne zaštite po tužbi je nedozvoljenost izvršenja na predmetnoj garaži, a po protivtužbi utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji sporne garaže zaključenog između tužene kao prodavca i tužioca- protivtuženog kao kupca, kao i utvrđenje prava svojine tuženog-protivtužioca na toj garaži. O zahtevu tuženog-protivtužioca sud je odlučio primenom pravila iz člana 28. i 30. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, utvrđujući da je tuženi-protivtužilac na predmetnoj garaži stekao pravo svojine po osnovu održaja, čiju savesnost je cenio shodno članu 72. stav 2. i 3. istog zakona, te je stoga utvrđeno da je ništav Ugovor o kupoprodaji zaključen između tužioca- protivtuženog i tužene, koji ima za predmet spornu garažu, primenom odredbe člana 103. ZOO i odbijen tužbeni zahtev za nedozvoljenost izvršenja na predmetnoj garaži shodno odredbi člana 81. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15...113/17). Tužilac- protivtuženi i tužena navodima revizije osporavaju pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije, a uz reviziju nisu dostavljene niti su se pozvali na presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u istoj ili bitno sličnoj činjeničnopravnoj stvari.

Imajući u vidu da se radi o parnici u kojoj odluka o osnovanosti tužbenog zahteva zavisi od utvrđenja činjenica u svakom konkretnom slučaju, relevantnih za primenu materijalnog prava, a nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni za novim tumačenje prava, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u skladu s tim odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizija na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizije tužioca- protivtuženog i tužene nisu dozvoljene.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 10.05.2021. godine, vrednost predmeta spora po tužbi je 50.000,00 dinara, a po protivtužbi podnetoj dana 04.06.2021.godine je 99.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu sa zahtevom za nenovčano potraživanje u kome utvrđena vrednost predmeta spora po tužbi i protivužbi ne prelazi zakonom propisani imovinski cenzus za dopuštenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da izjavljene revizije nisu dozvoljene.

Iz tog razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković