.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 6262/2025
20.05.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., i GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik dr Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Usluga“ iz Odžaka, čiji je punomoćnik Petar Mijanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 15/25 od 28.01.2025. godine, u sednici održanoj 20.05.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 15/25 od 28.01.2025. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 15/25 od 28.01.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P 2608/21 od 15.10.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tuženi da svakom tužiocu ponaosob na ime neosnovano plaćene naknade za održavanje vodomera isplati iznos od po 4.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31.08.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 13.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Višeg suda u Somboru Gž 15/25 od 28.01.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilaca, a usvojena je žalba tužene i prvostepena presuda preinačena u delu odluke o troškovima postupka na način što je tuženom pored dosuđenog iznosa od 13.500,00 dinara na ime troškova postupka dosuđen i iznos od 36.000,00 dinara, te su obavezani tužioci da tuženom isplate iznos od po 9.000,00 dinara na način i pod uslovima kao u prvostepenoj presudi, dok je u preostalom pobijanom odbijajućem delu odluke o glavnoj stvari prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da solidarno tuženom na ime troškova žalbenog postupka isplate iznos od 18.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br.10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocima na ime troškova održavanja vodomera u periodu od jula 2018. godine do decembra 2020. godine. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužilaca odbijen doneta je primenom odredbe člana 56. stav 1. tada važeće Odluke o komunalnim delatnostima Opštine Odžaci („Službeni list“ Opštine Odžaci broj 16/12 ... 8/16), koja je prestala da važi 09.12.2020. godine izmenom te Odluke. Revident uz reviziju nije priložio drugačije odluke sudova donete u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete podneta je 01.07.2021. godine. Vrednost predmeta spora je 4.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužilaca nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
