Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Dragane Marinković, Zvezdane Lutovac i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u pravnoj stvari predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Mileusnić, advokat iz ..., odlučujući o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Ržg 216/19 od 22.11.2019. godine, u sednici održanoj 07.02.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Ržg 216/19 od 22.11.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Ržg 216/19 od 22.11.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Ržg 216/19 od 22.11.2019. godine, odbijena je žalba punomoćnika predlagača izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Leskovcu R4 I 109/19 od 09.09.2019. godine, kojim je odbijen prigovor predlagača za ubrzanje postupka, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu tog suda I 7838/10, kao neosnovan.

Protiv navedenog rešenja, predlagač je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešnog i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, u skladu sa odredbom član 404. ZPP.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...87/18 – u daljem tekstu ZPP), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnim drugostepenim rešenjem, sudija Višeg suda u Leskovcu odlučio je o žalbi predlagača protiv prvostepenog rešenja kojim je odbijen njen prigovor u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku. Pobijana odluka doneta je uz primenu odgovarajućih odredaba Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji se primanjuje u ovoj vrsti postupaka, pa Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj. Revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke drugih sudova, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u postupcima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji predlagača, kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, te u vezi člana 3. stav 1. i člana 21. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 3. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, određena su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku i to su - prigovor radi ubrzavanja postupka, žalba i zahtev za pravično zadovoljenje. Odredbom člana 16. istog zakona propisano je da se žalba podnosi predsedniku suda koji je odlučivao o prigovoru (stav 1.), a predsednik neposredno višeg suda može godišnjim rasporedom poslova odrediti jednog sudiju ili više sudija da pored njega vode postupak i odlučuju o žalbama (stav 4.). Odredbom člana 21. istog zakona, propisano je da protiv rešenja predsednika neposredno višeg suda o žalbi nije dozvoljena žalba.

Kako se u konkretnom slučaju revizijom pobija odluka sudije neposredno višeg suda (kojeg je odredio predsednik tog suda shodno članu 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku) kojom je odlučeno o žalbi, protiv koje, primenom člana 21. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, nije dozvoljena ni žalba, a revizija kao pravni lek nije predviđena ovim zakonom, to je i revizija predlagača nedozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke, protiv koje se po zakonu ne može izjaviti.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić