Rev 629/2020 3.19.1.26.4

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 629/2020
11.03.2020. godina
Beograd

 

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, dr Ilije Zindovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljiljana Denić, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijala Prokuplje, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 951/18 od 20.06.2019. godine, u sednici održanoj 11.03.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 951/18 od 20.06.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 2641/17 od 05.03.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime manje isplaćene novčane naknade isplati iznose sa zakonskom zateznom kamatom, kako je izrekom navedeno. Stavom drugim izreke, obavezan je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 32.500,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 951/18 od 20.06.2019. godine, preinačena je prvostepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužiioca da se obaveže tužena da mu na me manje isplaćene novčane naknade za slučaj nezaposlenosti isplati iznose sa zakonskom zateznom kamatom, kako je izrekom navedeno i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, saglasno članu 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11, 55/14, 78/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je ptrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati na ime naknade štete kao razlike između pripadajuće i isplaćene novčane naknade za slučaj nezaposlenosti. O pravu tužioca i visini tražene naknade, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 404. stav 2. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je 15.12.2015. godine radi isplate 21.663,01 dinara, na ime naknade štete kao razlike između pripadajuće i isplaćene novčane naknade za slučaj nezaposlenosti. Podneskom od 17.03.2016. godine tužilac je preinačio tužbu, tako što je predmetnu naknadu zatražio u iznosu od 22.657,00 dinara, koliko iznosi i vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi 3.000 evra, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Revizija izjavljena protiv drugostepene presude kojom je preinačena presuda u delu odluke o glavnom tužbenom zahtevu, odnosno glavnom potraživanju, je nedozvoljena jer revizija nikad nije dozvoljena u sporovima male vrednosti, kao što je u konkretom slučaju, shodno članu 403. u vezi sa članom 28. stav 1. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić