Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vukica Midorović advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 482/21 od 04.03.2021. godine, u sednici veća koja je održana dana 04.11.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 482/21 od 04.03.2021. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 482/21 od 04.03.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P br 1090/19 od 06.10.2020. godine, stavom prvim izreke je konstatovano da je tužbeni zahtev usvojen u celosti. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji isplati iznos od 1.250.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.10.2020. godine do isplate, na ime nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove i patnju, za narušen lični i porodični život, trpljenu neizvesnost, neodgovaranje državnih organa, namerno skrivanje i zataškavanje informacija o stvarnoj sudbini njenog sina rođenog ...1992. godine u ..., zbog reakcije i stavova nadležnih organa koji su pokazali trajnu nezainteresovanost da se utvrdi gde je i kakva sudbina njenog deteta, kao i da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 158.100,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do isplate, u roku od 15 dana i pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 482/21 od 04.03.2021. godine, stavom prvim izreke, žalba tužene je odbijena i presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P br 1090/19 od 06.10.2020. godine potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

U konkretnom slučaju, predmet spora je naknada nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede prava na privatan i porodičan život. Tužilji nadležni organi nisu omogućili da sazna istinu svog deteta rođenog 1992. godine u porodilištu, što je kod tužilje izazvalo sumnju da dete nije preminulo (kao što joj je saopšteno), već da je nestalo iz državnog porodilišta. Nižestepeni sudovi su o ovom pravu tužilje odlučili neposrednom primenom Ustava Republike Srbije i člana 8. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovoj parnici nema potrebe za odlučivanjem o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi novog tumačenja prava. U presudama Apelacionog suda u Beogradu na koje se tužena u reviziji poziva, tužbeni zahtevi su različito postavljeni u odnosu na zahtev iz ove parnice, što ima za posledicu da ove odluke nisu od značaja za odlučivanje o posebnoj reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse. Posebno se ukazuje da u ovom postupku ne mogu da se primenjuju odredbe Zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS“, broj 18/20 od 03.03.2020. godine) koji je stupio na snagu 11.03.2020. godine, a primenjuje ste istekom roka od 3 meseca od dana stupanja na snagu. Kako je tužba u ovoj pravnoj stvari podneta 2019. godine, a navedeni zakon stupio na snagu 2020. godine, ne može da se retroaktivno primenjuje u odnosu na činjenice o statusu dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta ili zdravstvenih ustanova, kao i o zahtevu za pravičnu naknadu nematerijalne štete. Osim toga, posebna revizija u smislu člana 404. stav 1. ZPP može da se izjavi samo zbog pogrešne primene materijalnog prava, koje je u konkretnom slučaju pravilno primenjeno.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici je podneta dana 30.09.2019. godine, sa zahtevom za naknadu nematerijalne štete od 1.250.000,00 dinara, što je dinarska protivvrednost od 10.599,238 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (1 evro=117,933).

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako je pobijani deo pravnosnažne presude ispod dinarske protivvrednosti od 40.000 evra, što je zakonski cenzus za izjavljivanje revizije u smislu člana 403. stav 3. ZPP, to revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić