.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 6311/2025
15.05.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, Marije Terzić, Dobrile Strajin, Nadežde Vidića i Dragane Mirosavljević, članova veća, u izvršnom predmetu izvršnog poverioca Republike Srbije, Osnovni sud u Leskovcu, protiv izvršnog dužnika AA iz ..., čiji je punomoćnik Damir Branković, advokat iz ..., radi naplate novčanog potraživanja, odlučujući o reviziji izvršnog dužnika izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž 511/25 od 29.01.2025. godine, u sednici održanoj 15.05.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji izvršnog dužnika izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž 511/25 od 29.01.2025. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija izvršnog dužnika izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž 511/25 od 29.01.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu Ii 3519/22 od 13.11.2024. godine, stavom prvim izreke, obavezan je izvršni dužnik – takseni obveznik AA iz ... da u roku od 5 dana od dana prijema rešenja plati taksu za predlog za izvršenje u iznosu od 1.480,00 dinara, iznos za opomenu od 390,00 dinara i kaznenu taksu od 50% od visine takse iz člana 40.stav 1. Zakona o sudskim taksama u iznosu od 740,00 dinara, sve ukupno 2.610,00 dinara, na tekući račun Javnog izvršitelja. Stavom drugim izreke, odlučeno je da ukoliko izvršni dužnik ne postupi po stavu prvom izreke ovog rešenja u ostavljenom roku, odrediće se izvršenje radi naplate novčanog potraživanja iz stava prvog dispozitiva rešenja, na celokupnoj imovini izvršnog dužnika – taksenog obveznika. Stavom trećim izreke, odlučeno je da će izvršenje sprovesti Javni izvršitelj. Stavom četvrtim izreke, ovlašćen je Javni izvršitelj da ovo rešenje dostavi izvršnom dužniku – taksenom obvezniku. Stavom petim izreke, konstatovano je da žalba protiv rešenja ne odlaže njegovo izvršenje.
Viši sud u Leskovcu je, rešenjem Gž 511/25 od 29.01.2025. godine, odbio, kao neosnovanu, žalbu punomoćnika izvršnog dužnika AA iz ..., a rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Leskovcu Ii 3519/22 od 13.11.2024. godine je potvrđeno.
Protiv rešenja drugostepenog suda, izvršni dužnik je izjavio blagovremenu reviziju iz svih zakonskih razloga, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog Zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji izvršnog dužnika propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je odluka o naplati sudske takse izvršnom dužniku koja ne čini glavni zahtev i odmerava se u svakom konkretnom slučaju što je činjenično pitanje i ne može biti predmet ocene prava na izjavljivanje revizije u smislu ujednačavanja sudske prakse na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Primenom člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 1. i 6. Zakona parničnom postupku, te odredbe člana 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ br. 106/15 ... 54/19) pa je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 40. Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ br 28/94 ... 95/18), propisan je postupak za naplatu neplaćene sudske takse tako što je, između ostalog, propisano da se taj postupak sprovodi prema zakonu kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje (Zakon o izvršenju i obezbeđenju). Na osnovu odredbe člana 27. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, protiv pravnosnažnog rešenja nije dozvoljena revizija niti ponavljanje postupka, što znači da revizija u ovom postupku nije dozvoljena, posebno imajući u vidu da se rešenjem o naplati sudske takse pravnosnažno ne okonačava postupak, u smislu odredbe člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. u vezi člana 420. stav 1. i 6. Zakona o parničnom postupku, članova 39. i 27. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
