Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Gordane Komnenić, članova veća, u postupku raspravljanja zaostavštine iza pok. AA, biv. iz ..., odlučujući o reviziji učesnika BB iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Milić, advokat iz ..., izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Negotinu Gž 162/2021 od 21.06.2021. godine, u sednici održanoj 03.11.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija učesnika u ostavinskom postupku BB iz ... izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Negotinu Gž 162/2021 od 21.06.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Negotinu O 902/15 od 10.09.2015. godine, raspravljena je zaostavština iza pok. AA, biv. iz ..., utvrđeno je da istu čini naknadno pronađena imovina koju je ostavilac stekao po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju R III ../01, overenim pred Opštinskim sudom u Negotinu dana 14.09.2001. godine, a za zakonskog naslednika oglašena je supruga VV iz ... i obavezan oglašeni zakonski naslednik da plati taksu na nasleđe u iznosu od 1.000,00 dinara na žiro- račun Osnovnog suda u Negotinu.

Rešenjem Višeg suda u Negotinu Gž 162/2021 od 21.06.2021. godine, odbačena je kao nedozvoljena žalba učesnika BB iz ..., izjavljena protiv prvostepenog rešenja.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, učesnik je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. u vezi člana 420. stav 3. i stav 6. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20) i člana 30. stav 2. ZVP, pa je našao da revizija učesnika nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema stanju u spisima, učesnik BB je otac ostavioca – pok. AA, biv. iz ..., koji je od zakonskih naslednika pozvanih na nasleđe ostavio suprugu VV i kćerke GG i DD, a njegova zostavština je raspravljena rešenjem Opštinskog suda u Negotinu O 1065/09 od 18.11.2009. godine. Prvostepenim rešenjem je raspravljena naknadno pronađena zaostavština, koju čini imovina koju je ostavilac stekao po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju R III ../01, overenim pred Opštinskim sudom u Negotinu dana 14.09.2001. godine i za zakonskog naslednika oglašena je supruga VV.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja drugostepeni sud je zaključio da učesnik BB u smislu člana 9. stav 1. Zakona o nasleđivanju ne spada u krug naslednika koji se po zakonu pozivaju na nasleđe pok. AA, pa kako isti nije ni testamentalni naslenik, to on nema pravni interes da žalbom pobija prvostepeno rešenje, zbog čega je primenom člana 389. u vezi člana 378. stav 1. i 3. ZPP odbacio njegovu žalbu kao nedozvoljenu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak drugostepenog suda da učesnik BB nema pravni interes da žalbom pobija prvostepeno rešenje.

Odredbom člana 389. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu žalbu odbaciti drugostepeni sud rešenjem, ako to nije učinio prvostepeni sud, bez odlaganja (član 378), dok je odredbom člana 378. stav 3. istog zakona propisano da je žalba nedozvoljena ako je žalbu izjavilo lice koje nije ovlašćeno za izjavljivanje žalbe, ako je žalbu izjavilo lice koje se odreklo ili je povuklo žalbu ili ako lice koje je izjavilo žalbu nema pravni interes za izjavljivanje žalbe.

Saglasno navedenom, postojanje pravnog interesa za izjavljivanje žalbe, u svakom slučaju, pa i u konkretnom slučaju pretpostavljen je postojanju mogućnosti da se po izjavljenom pravnom leku donese povoljnija odluka za žalioca, ovde učesnika, od prvostpene odluke protiv koje je izjavljena žalba. U konkretnom slučaju, utvrđeno je da je sada pok. AA ostavio zakonske naslednike i to: suprugu VV i kćerke GG i DD, kao i da je prvostepenim rešenjem za zakonskog naslednika na naknadno pronađenoj imovini (bliže navedenoj u izreci prvostepenog rešenja) oglašena njegova supruga VV. Imajući u vidu navedeno, učesnik BB ne ulazi u krug zakonskih naslednika pozvanih na nasleđe u smislu odredbe člana 9. stav 1. ZON, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud. Naime, momentom smrti ostavioca, u smislu odredbe člana 212. Zakona o nasleđivanju, zaostavština prelazi po sili zakona na ostavčeve naslednike, pa to rešenje doneto u postupku raspravljanja zaostavštine ima deklaratorni, a ne konstitutivan karakter. Zato pravnosnažno rešenje o nasleđivanju ne sprečava naslednike da u parničnom postupku utvrđuju obim i sastav zaostavštine, ali ni učesnike ostavinskog postupka na ostvarivanje nekog svog svojinskog prava na nekoj stvari koja je predmet zaostavštine. Imajući u vidu navedeno, učesnik nema pravni interes za podnošenje žalbe protiv prvostepene odluke kojim je raspravljena naknadno pronađena imovina ostavioca, budući da za njega ne bi bila doneta povoljnija odluka u ovom postupku. Stoga je drugostepeni sud pravilno odlučio kada je žalbu učesnika odbacio kao nedozvoljenu zbog nedostatka pravnog interesa.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić