U sprovedenom postupku nije učinjene bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se revizijom ukazuje na bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi sa čl. 8. i 231. ZPP, tvrdnjom o pogrešnoj oceni dokaza, jer je drugostepeni sud na osnovu pravilne i sveobuhvatne ocene pisanih dokaza i isprava, odlučio koju će od isprava uzeti u obzir i pravilnom i potpunom primenom procesnog zakona, doneo je zakonitu i pravilnu presudu.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio radno angažovan kod tužene po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova na ispaljivanju protivgradnih raketa u periodu od 15.04.2018. godine do 15.10.2018. godine, sa nepunim radnim vremenom. Ugovorom je određeno da će tuženi kao naručilac radova, kao naknadu za obavljeni rad, isplatiti posleniku neto iznos od 4.000,00 dinara mesečno, jednokratnom uplatom na njegov tekući račun najkasnije do 31.08.2018. godine. Tužilac je ispunio svoju ugovornu obavezu jer je kao poslenik obavio ugovorene poslove, a za obavljeni rad tužiocu je isplaćena naknada u neto iznosu od 4.000,00 dinara mesečno za period rada od 6 meseci. Prema obaveštenju Ministarstva Finansija RS – Poreska uprava Beograd od 20.12.2021. godine, o podnetoj pojedinačnoj poreskoj prijavi, tuženi Republički hidrometereološki zavod je kao poreski obveznik dana 17.07.2018. godine podneo elektronsku prijavu za uplatu poreza i doprinosa po odbitku, u korist ovde tužioca kao primaoca prihoda. Ukupna neto naknada za šest meseci iznosi 24.000,00 dinara, a iz podataka Poreske uprave Beograd proizlazi da je za period radnog angažovanja tužioca, tuženi u njegovu korist obračunavao poreze za obavezno socijalno osiguranje i to na osnovicu - bruto prihod od 34.236,80 dinara, od čega su doprinosi za obavezno penzijsko osiguranje 8.901,57 dinara, za zdravstveno osiguranje 3.526,40 dinara i za nezaposlenost 513,56 dinara. Ova uplata nije evidentirana u Republičkom fondu PIO.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalnog pravo kada je preinačena prvostepepena presuda i odbijen tužbeni zahtev tužioca za isplatu po zaključenom ugovoru o privremenim i povremenim poslovima za period radnog angažovanja tužioca od 15.04.2018. godine do 15.06.2018. godine i od 15.07.2018. godine do 15.10.2018. godine.

Primenom člana 7. stav 1. tačka 3. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, obveznici doprinosa penzijskog osiguranja su između ostalih i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove po osnovu ugovora zaključenih neposredno sa poslodavcem ili preko druge zadruge osim lica do navršenih 26 godina života ako su na školovanju. Odredbom člana 16. istog zakona propisano je da osnovicu doprinosa za lica na privremenim ili povremenim poslovima i za poslodavce predstavlja ugovorena naknada po tom osnovu, dok je članom 51. propisano da obavezu obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove ima poslodavac koji je dužan da istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove obračuna i uplati doprinose. U konkretnom slučaju utvrđeno je da su parnične stranke zaključile ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova za period od 15.04. do 15.10.2018. godine, da je ukupna neto naknada za obavljeni rad koja je tužiocu isplaćena iznosila 24.000,00 dinara i da su doprinosi za penzijsko i obavezno socijalno osiguranje za tužioca obračunati na bruto osnovicu od 34. 236,80 dinara, iz čega proizlazi da su doprinosi plaćeni istovremeno sa isplatom neto zarade.

Imajući u vidu da je tužena, kao naručilac radova i poslodavac, ispunila svoju ugovornu i zakonsku obavezu iz člana 51. u vezi sa članom 7. stav. 1. tačka 3. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, jer je po osnovu privremenog i povremenog radnog angažovanja tužioca, istovremeno sa isplatom zarade, izvršila obračun i uplatu doprinosa, neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Pri tome, okolnost što Republički fond PIO nije preuzeo i evidentirao podatak o uplaćenim doprinosima iz baze Centralnog registra socijalnog osiguranja, ne utiče na osnovanost tužbenog zahteva, jer se na zahtev tužioca kao osiguranika uplaćeni doprinosi mogu upisati u evidenciju penzijskog fonda u svako doba. Revizijski sud prihvata u svemu pravnu ocenu drugostepenog suda.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković