Presudom Višeg suda u Vranju Gž 765/24 od 20.12.2024. godine, stavom prvim izreke, prvostepena presuda je preinačena u stavu drugom, te je tuženi Grad Vranje obavezan da tužiocu solidarno sa tuženom Mesnom zajednicom Tibužde, Centralnim režijskim odborom za izgradnju kanalizacione mreže u odnosu na koju je u ovoj parnici doneta pravnosnažna presuda, isplati: iznos od 3.713,33 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.01.2010. godine do konačne isplate, iznos od 3.713,33 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.01.2010. godine do konačne isplate, iznos od 3.713,33 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.04.2010. godine do konačne isplate, kao i iznos od 18.570,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13.05.2011. godine do konačne isplate, dok je u preostalom delu odbijen zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu solidarno sa MZ Tibužde, Centralnim režijskim odborom za izgradnju kanalizacione mreže, isplati pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda je potvrđena u pogledu odluke o troškovima postupka sadržanim u stavovima trećem i četvrtim izreke. Stavom trećim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa zahtevom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23). Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, te način presuđenja i razloge nižestepenih sudova, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Za obaveze proistekle iz ugovora o zajedničkoj izgradnji kanalizacione mreže, po shvatanju nižestepenih sudova solidarno sa tuženom MZ Tibužde odgovara i tuženi Grad Vranje. Ovo stanovište u skladu je sa pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog suda u pogledu ovog pitanja, zbog čega nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, niti za novim tumačenjem prava. Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici sa zahtevom za isplatu novčanog iznosa od 60.503,30 dinara podneta je 20.01.2020. godine.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, pa je i revizija tuženog nedozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković