.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 637/2025
26.11.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Vesne Subić i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milomir Petrović, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Dragićević, advokat iz ..., radi utvrđenja i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1553/24 od 03.10.2024. godine, u sednici održanoj 26.11.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1553/24 od 03.10.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1553/24 od 03.10.2024. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici P 910/20 od 13.03.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je vlasnik jednog dvosobnog stana u ... u ulici ..., u sportsko rekreativnom kompleksu, površine 73m2, stan broj .., na .. spratu, ulaz 1, kao i jednog poslovnog prostora površine 47m2, broj 12, na istoj adresi u prizemlju, na kat. parceli .. u KO ..., a po osnovu kupovine od GP „Alfa projekt“ DOO Loznica, kao prodavca, što je tužena dužna priznati i trpeti da se tužilac upiše kao vlasnik. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da tužiocu isplati iznos od 38.875 evra na ime kupoprodajne cene koju je tužilac isplatio prodavcu GP „Alfa projekt“ DOO Loznica, za kupovinu jednog dvosobnog stana i poslovnog prostora, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.10.2012. godine do isplate, a u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 339.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je zahtev za isplatu iznosa preko dosuđenog do troškovnikom traženog iznosa od ukupno 709.000,00 dinara, odbijen. Stavom četvrtim izreke, zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 600.000,00 dinara, odbijen je. Stavom petim izreke, ukinuto je rešenje o privremenoj meri P 910/20 od 21.12.2022. godine.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1553/24 od 03.10.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe stranaka i prvostepena presuda je potvrđena u pogledu odluke o tužbenim zahtevima i odluke o troškovima postupka. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.
Na reviziju tužioca tužena je blagovremeno odgovorila.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23). Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, te način presuđenja i razloge nižestepenih sudova, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Odluke nižestepenih sudova zasnivaju se na stanovištu da se svojina na osnovu pravnog posla sa prethodnim vlasnikom stiče upisom u katastar nepokretnosti, kao i na tome da je za vraćanje stečenog bez osnova nužno da postoji prelaz imovine jednog lica u imovinu drugog lica. Pošto su navedena pitanja dovoljno raspravljena u sudskoj praksi, nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, niti za novim tumačenjem prava. Pored toga, bitne povrede odredaba parničnog postupka ne predstavljaju dozvoljeni revizijski razlog.
Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sprovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici sa zahtevom za utvrđenje prava svojine na nepokretnosti (tužbeni zahtev), odnosno za vraćanje stečenog bez osnova (eventuali zahtev) podneta je 09.10.2020. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 38.875 evra.
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odbio zahtev tužene za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
