U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici mal. tužilaca AA i BB, obojica iz ..., čiji je zakonski zastupnik majka VV iz ..., čiji je punomoćnik Jasna Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženog GG iz ..., čiji je punomoćnik Mihajlo Krstić, advokat iz ..., radi izmene odluke o izdržavanju, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 210/2020 od 25.05.2021. godine, u sednici održanoj 04.11.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 210/2020 od 25.05.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P2 585/20 od 27.01.2021. godine, prvim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev mal. tužilaca kojim su predložili da se presuda Osnovnog suda u Nišu P2 981/11 od 11.03.2013. godine promeni u trećem stavu izreke i tuženi obaveže da na ime izdržavanja plaća mesečno po 25% ili ukupno 50% od zarade koju ostvaruje u ... „DD“, umanjene za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, na način i na račun bliže naveden u ovom stavu izreke, od 15. u mesecu za tekući mesec, počev od dana donošenja presude, pa dok za to postoje zakonski razlozi, kao neosnovan. Drugim stavom izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 210/2020 od 25.05.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe maloletnih tužilaca i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog Zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje. Osim toga, ukazivanje tužilaca na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije bilo predmet ocene ovog suda, s obzirom na to da se radi o povredama koje se ne mogu smatrati revizijskim razlogom, u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Nišu P2 981/11 od 11.03.2013. godine, vršenje roditeljskog prava nad mal. AA i BB, povereno je majci VV, a otac obavezan da na ime izdržavanja plaća iznos od po 18% za izdržavanje mal. sina AA i po 15% za mal. sina BB, koju ostvaruje u ... „DD“, sve dok se obaveza ne ugasi iz zakonom predviđenih razloga, ili izmeni novom sudskom odlukom. Tuženi u trenutku presuđenja ostvaruje zaradu od oko 142.000,00 dinara, a majka mal.tužilaca zarađuje u proseku oko 120.000,00 dinara mesečno. Tuženi, kao obveznik izdržavanja od donošenja presude P2 941/11 od 11.03.2013. godine, plaća mesečno iznos od 33% od svoje ukupne mesečne zarade uplatom putem administrativne zabrane, a na račun zakonskom zastupnika mal. dece. Iznos od 33% na ime izdržavanja rastao je kako se menjala plata tuženog, tako da je u vreme donošenja prvostepene odluke isti nominalno predstavljao iznos od 47.171,80 dinara. Maloletni tužioci imaju potrebe uobičajene za decu tog uzrasta, dok su sada njihove potrebe veće i drugačije, jer su u vreme donošenja odluke iz 2013. godine bili uzrasta od devet i tri godine, a sada mal. AA ima 17 godina, a mal. BB 11 godina. Pojedinačno utvrđene mesečne potrebe mal.tužilaca za ishranu, higijenu, odeću, obuću, školske i vanškolske aktivnosti povećane su u odnosu na prethodnu odluku i bliže su navedene u prvostepenoj odluci, a ukupno iznose 80.000,00 dinara na mesečnom nivou, kojim iznosom se u celosti pokrivaju potrebe mal. tužilaca.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi su zaključili da tužbeni zahtev za izmenu ranije odluke nije osnovan, ali imajući u vidu da se maloletnim tužiocima, nominalno isplaćuje veći iznos od donošenja prethodne odluke iz 2013. godine, jer je izdržavanje određeno u procentualnom iznosu i do dana donošenja prvostepene odluke je progresivno raslo i pratilo rast novčanog iznosa koji je potreban za izdržavanje mal. tužilaca, pri čemu su nižestepeni sudovi cenili oklnost da su se potrebe mal. tužilaca povećale u odnosu na raniju odluku.

Naime, odredbom člana 164. Porodičnog zakona propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. Odredbom člana 154. stav 1. istog zakona propisano je da maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja, dok je odredbom člana 160. stav 1. propisano da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdržavanja prema stavu 2. i 3. ovog člana zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Po oceni revizijskog suda, prilikom odlučivanja o zahtevu tužilaca za izmenu ranije odluke, pobijanom odlukom pravilno su ocenjene sve relevantne okolnosti, i to najpre potrebe maloletnih tužilaca prema njihovom uzrastu, usaglašene zahtevima i uslovima sredine u kojoj žive u vreme donošenja nižestepenih odluka, koje su se povećale u odnosu na raniju odluku, kao i materijalne i porodične prilike oba roditelja, i u sklopu navedenog njihove mogućnosti da doprinose izdržavanju mal.tužilaca. Naime, suprotno revizijskim navodima, nižestepeni sudovi su pravilno cenili potrebe mal.dece u smislu člana 160. Porodičnog zakona i okolnost da su se iste povećale u odnosu na raniju odluku, pri čemu su pravilno zaključili da je izdržavanje određeno u procentualnom iznosu od 33% dovoljno za namirenje potreba mal. tužilaca na mesečnom nivou, imajući u vidu da je isti do donošenja prvostepene odluke progresivno rastao i pratio rast novčanog iznosa koji je potreban za izdržavanje mal. tužilaca shodno njihovim utvrđenim potrebama u ovom uzrastu. Pri tome, u sklopu navedenog pravilno su sudovi imali u vidu da će uz doprinos majke, kako u novcu, tako i kroz rad, brigu i staranje koje svakodnevno ulaže, potrebe mal. tužilaca na mesečnom nivou biti zadovoljene. Stoga navodi revizije tužilaca kojima se ukazuje da su se stekli uslovi za izmenu ranije odluke o izdržavanju, jer isti ne odgovara ukupnim potrebama mal. tužilaca koje su povećane u odnosu na raniju odluku nisu osnovani. Kod svega navedenog, neosnovano se osporava pravilna primena materijalnog prava.

Ostalim revizijskim navodima mal.tužilaca se ukazuje na utvrđeno činjenično stanje i isti ne mogu biti dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ovog zakona radi o reviziji izjavljenoj u porodičnom sporu za izdržavanje. Činjenični navodi mal. tužilaca ne dovode u sumnju pravilnost primenjenog materijalnog prava sadržanog u odredbama Porodičnog zakona.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić