U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., sada na izdržavanju kazne u KPZ „Sremska Mitrovica“, čiji je punomoćnik Milomir Šalić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije- Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6675/19 od 22.07.2020. godine, u sednici održanoj dana 21.04.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6675/19 od 22.07.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 2529/17 od 24.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tužena obaveže da mu na ime naknade štete zbog neosnovanog lišenja slobode isplati iznos od 6.000.000,00 dinara sa zakonskom kamatom od dana donošenja te presude do isplate. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj na ime naknade troškova postupka isplati 22.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6675/19 od 22.07.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena navedena prvostepena presuda, a odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nije osnovan revizijski navod o učinjenoj bitno povredi iz člana 374. stav 1. u vezi člana 291. stav 2. ZPP jer nije reč o povredi koja je učinjena pred drugostepenim sudom, pa ne predstavlja razlog za izjavljivanje revizije u smislu člana 407. stav 1. ovog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je pravnosnažnom presudom Okružnog suda u Beogradu K 1419/04 od 15.07.2005. godine osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina. Tokom izdržavanja ove kazne zatvora protiv tužioca je vođen još jedan postupak pred Okružnim sudom u Beogradu u predmetu Kv 5/2005 zbog krivičnog dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva iz člana 142. stav 1. KZ SFRJ u vezi člana 22. KZ SFRJ. U tom postupku je tužiocu određen pritvor rešenjem Veća za ratne zločine toga suda Kv 5/2005 od 12.08.2005. godine koji mu se računa od 30.06.2006. godine kada je prema tom rešenju lišen slobode. Ovaj krivični postupak okončan je presudom Kv 5/2005 od 12.06.2008. godine kojom je tužilac oslobođen od optužbe i ukinut mu je pritvor rešenjem Kv 5/2005 od 12.06.2008. godine, nakon čega je nastavio da izdržava kaznu zatvora (na osnovu pravnosnažne osuđujuće presude). Navedena presuda je potvrđena u oslobađajućem delu za tužioca presudom Vrhovnog suda Srbije Kž I RZ 3/08 od 08.04.2009. godine, kada je prvostepena presuda postala pravnosnažna. Tužilac se pre podnošenja tužbe u ovoj pravnoj stvari obraćao Ministarstvu pravde radi postizanja mirnog rešenja spora, ali o tom zahtevu nije dostavio dokaz, osim što posredno iz navoda podneska proizlazi da je reč o zahtevu podnetom 2016. godine. Tužbu u ovoj pravnoj stvari podneo je dana 03.03.2017. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je osnovan istaknuti prigovor tužene o zastarelosti tužiočevog potraživanja jer je od donošenja presude Vrhovnog suda Srbije Kž I RZ 3/08 od 08.04.2009. godine kojom je oslobađajuća presuda prema tužiocu postala pravnosnažna, pa do dana podnošenja tužbe u ovoj parnici proteklo skoro osam godina, a svakako je protekao rok od tri godine iz člana 591. Zakona o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, ... 35/2019) kojim je propisano da pravo na naknadu štete zastareva za tri godine od dana pravnosnažnosti prvostepene odbijajuće ili oslobađajuće presude, odnosno pravnosnažnosti prvostepenog rešenja kojim je postupak obustavljen ili optužba odbijena. Sledom toga je odbijen tužbeni zahtev tužioca za traženu naknadu nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode zahtevane na osnovu člana 588. ZKP.

Nisu osnovani revizijski navodi tužioca o pogrešno primenjenom materijalnom pravu u kojima ističe da je tužbu pisao sam i da zato nije bilo objašnjeno da odgovornost tužene za naknadu štete zahteva ne samo iz razloga što je bio lišen slobode i bio u pritvoru u krivičnom postupku u kojem je pravnosnažno oslobođen, već i zato što je u toku izdržavanja kazne zatvora (po pravnosnažnoj osuđujućoj presudi) koju je izdržavao u Sremskoj Mitrovici, poslat u pritvor u CZ u Beogradu, bez odluke o prekidu izdržavanja kazne zatvora. Ovo iz razloga što je u konkretnom slučaju reč o naknadi štete lica koje je bilo neosnovano lišeno slobode u predmetu Kv 5/05 koji je pravnosnažno okončan oslobađajućom presudom, kome bi u takvom slučaju pripadala naknada štete na osnovu člana 584. ZKP.

Međutim, tužilac u reviziji ustvari pretenduje na prava koja bi proistekla u vezi sa izdržavanjem kazne zatvora na osnovu pravnosnažne osuđujuće presude K 1419/04, pa ih zato može zahtevati u parnici u vezi sa tim krivičnim postupkom.

Pravilno je doneta i odluka o troškovima postupka na osnovu članova 153. stav 1, 154. stav 2. i 162. ZPP.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude, na osnovu člana 414. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić