Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž 319/25 od 12.02.2025. godine, stavom prvim izreke, žalbu odbio, a presudu Višeg suda u Novom Sadu P 127/2020 od 01.10.2024. godine, potvrdio. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju iz svih zakonskih razloga.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), pa je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a navodima revizije tužioca ne ukazuje se na neku drugu bitnu povredu propisanu odredbom člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pok. BB, pravni prethodnik tužioca, bio je vlasnik objekta u kom se nalazila diskoteka ''Kontrast'' i restoran ''Lasta'', a radi se objektima izgrađenim pre 1969. godine. U toku noći, ...2012. godine u 2,00 časova, dogodio se požar u diskoteci ''Kontrast'' koji se proširio i na susedni objekat - restoran ''Lasta''. Uzrok požara je izbijanje više kratkih spojeva na napojnim provodnicama strujnog razdelnika u objektu diskoteke koji je doveo do totalne štete na tom objektu. Pravni prethodnik tužioca je u vreme nastanka ovog požara bio ugovarač osiguranja i osiguranik po polisi osiguranja od požara, loma mašine i loma stakla kod tuženog, a tuženi u vansudskom postupku, nije isplatio pravnom prethodniku tužioca naknadu po osnovu osiguranja koja je proistekla iz predmetnog događaja. Diskoteka ''Kontrast'' je od 2007.godine bila u zakupu VV i GG koji su, tokom 2011. godine izvršili rekonstrukciju ovog objekta. Prethodno, 2008. godine, protivpožarni inspektori su naložili vlasniku objekta da obezbedi gromobran i hidrant, ali ni vlasnik, niti zakupci objekta to nisu učinili. Nakon izbijanja požara u ovom objektu, vođen je krivični postupak protiv više lica, među kojima je i bio i vlasnik objekata, sada pok. BB. U krivičnom postupku doneta je pravnosnažna presuda kojom je, između ostalih lica, BB oglašen krivim jer je, znajući da će objekat koji izdaje u zakup biti korišćen kao diskoteka, nije postupio po rešenjima Sektora za vanredne situacije od 09.05.2008. godine i 17.05.2010. godine, kojim mu je bilo naloženo da, kao vlasnik objekta, pribavi saglasnost navedene Uprave da su sprovedene mere zaštite od požara predviđene u investiciono-tehničkoj dokumentaciji za objekat u kom je poslovao noćni bar ''Kontrast'', a što je bio uslov da bi objekat uopšte mogao da se koristi u svrhu namene za koju je izdat, pa je oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela – teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. Krivičnog zakonika, u vezi krivičnog dela izazivanja opšte opasnosti iz člana 278. stav 3., u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužioca odbili, primenom odredbe člana 913. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi odredbe člana 13. Zakona o parničnom postupku, nalazeći da osiguravač, u konkretnom slučaju ne odgovara za štetu na osiguranoj stvari koja potiče iz njenih nedostataka. Vlasnik objekta nije preduzeo mere potrebne da se spreči nastupanje osiguranog slučaja, tako što nije postupio po rešenjima Sektora za vanredne situacije, da pribavi saglasnost navedene Uprave da su sprovedene mere zaštite od požara predviđene u investiociono-tehničkoj dokumentaciji za objekat u kom je poslovao noćni bar ''Kontrast'', a što je bio uslov da bi objekat uoppte mogao da se koristi u svrhu namene za koju je izdat, zbog čega je i oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela – teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. Krivičnog zakonika, u vezi krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Pri odlučivanju, nižestepeni sudovi su imali u vidu da je predmet osiguranja od požara bila zgrada, enterijer zgrade diskoteke ''Kontrast'' i restorana ''Lasta'', te da su predmetnom polisom osigurani od loma mašine i instalacije centralnog grejanja, vodovoda i kanalizacije, gasa, protivpožarne, akustične, signalne i slično, u objektima restorana ''Lasta'' i diskoteke ''Kontrast'', te da tužilac, po osnovu osiguranja traži isplatu naknade od tuženog za štetu nastalu na električnim instalacijama u oba ova objekta. Međutim, imajući u vidu sadržinu uslova za osiguranje mašina od loma i nekih drugih opasnosti, u skladu sa kojim uslovima je zaključena predmetna polisa, nižestepeni sudovi su zaključili da tužiocu ne pripada tražena naknada po osnovu rizika loma, imajući u vidu da je do oštećenja električnih instalacija došlo usled požara koji predstavlja osnovni rizik kojem se pruža osiguravajuća zaštita pod uslovima za osiguranje od opasnosti od požara i nekih drugih opasnosti, te da tužilac nema pravo da traži naknadu po osnovu osiguranja od loma mašine. Takođe, u pogledu naknade štete za oštećeno izopan staklo u restoranu ''Lasta'', po mišljenju nižestepenih sudova, tužiocu ne pripada naknada po osnovu uslova za osiguranje stakla od loma, s obzirom da je ovim uslovima, članom 7. propisano da ako je osiguranik zaključio i neko drugo osiguranje kojima su i stakla osigurana (na primer: osiguranje od opasnosti od požara i nekih drugih opasnosti), onda se naknada isplaćuje po osnovu tog drugog osiguranja, pa kako je predmetni objekat bio osiguran i od opasnosti od požara, onda se naknada štete za oštećena, odnosno uništena stakla ne može isplatiti po osnovu uslova za osiguranje stakla od loma, pri čemu su sudovi pri odlučivanju imali u vidu da je šteta na staklu svakako obuhvaćena prilikom utvrđivanja visine štete na objektu. Izvedenim dokazima je utvrđeno da osigurani inventar restorana ''Lasta'' nije uništen, kao ni WC šolja i lavabo u tom restoranu (a osigurani su po predmetnoj polisi), pri čemu tužilac nije dostavio popis osnovnih sredstava, inventara i opreme u objektu restorana ''Lasta'', sa stanjem 31.12.2011. godine.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 897. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da se ugovorom o osiguranju obavezuje ugovarač osiguranja da plati određeni iznos organizaciji za osiguranje (osiguravač), a organizacija se obavezuje da, ako se desi događaj koji predstavlja osigurani slučaj, isplati osiguraniku ili nekom trećem licu naknadu, odnosno ugovorenu svotu ili učini nešto drugo. Ograničenje osiguranih rizika propisana su u odredbi člana 929. istog Zakona, tako što je osiguravač dužan naknaditi štetu nastalu slučajno ili krivicom ugovarača osiguranja, osiguranika ili korisnika osiguranja, izuzev ako je u pogledu određene štete ova njegova obaveza izričito isključena ugovorom o osiguranju (stav 1.). On ne odgovara za štetu koju su ta lica prouzrokovala namerno, te je ništava odredba u polisi koja bi predviđala njegovu odgovornost u tom slučaju (stav 2.). Ali, ukoliko se ostvari osigurani slučaj, osiguravač je dužan naknaditi svaku štetu prouzrokovanu od nekog lica za čije postupke osiguranik odgovara po ma kom osnovu, bez obzira na to da li je šteta prouzrokovana nepažnjom ili namerno (stav 3.). Šteta prouzrokovana nedostacima osigurane stvari propisana je u odredbi člana 930. Zakona o obligacionim odnosima, tako što osiguravač ne odgovara za štetu na osiguranoj stvari, koja potiče od njenih nedostataka, osim ako je drugačije ugovoreno.

U konkretnom slučaju, između pravnog prethodnika tužioca i tuženog zaključen je ugovor o osiguranju po polisi osiguranja od požara, loma mašine i loma stakla. Osigurani slučaj, požar, u objektu diskoteke ''Kontrast'' dogodio se ...2012. godine, a pravni prethodnik tužioca oglašen je krivim za izvršenje krivičnog dela – teško delo protiv opšte sigurnosti u vezi krivičnog dela izazivanja opšte opasnosti, jer nije postupio po rešenjima Sektora za vanredne situacije od 09.05.2008. godine i 17.05.2010. godine, kojim mu je bilo naloženo da, kao vlasnik objekta pribavi saglasnost te Uprave da su sprovedene mere zaštite od požara predviđene u investiciono-tehničkoj dokumentaciji za objekat u kom je poslovao noćni bar ''Kontrast'', a što je bio uslov da bi objekat uopšte mogao da se koristi u svrhu namene za koju je izdat. Uzrok požara je više kratkih spojeva na napojnim provodnicima strujnog razdelnika u objektu diskoteke koji je doveo do totalne štete na objektu diskoteke ''Kontrast'' i do oštećenja na objektu restorana ''Lasta''. Dakle, pravni prethodnik tužioca nije sproveo naložene mere zaštite od požara predviđene u investiciono-tehničkoj dokumentaciji za objekat u kome je poslovao noćni bar ''Kontrast'', što znači da se radi o nedostatku na osiguranoj stvari, pa je odgovornost osiguravača u tom slučaju isključena, na osnovu odredbe člana 930. Zakona o obligacionim odnosima, kako su pravilno zaključili nižestepeni sudovi.

Neosnovnai su navodi revizije tužioca da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo jer nisu primenili odredbu člana 929. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, koja propisuje da je osiguravač dužan naknaditi štete nastale slučajno ili krivicom ugovarača osiguranja, izuzev ako je u pogledu određene štete ova njegova obaveza izričito isključena ugovorom o osiguranju. Tom odredbom Zakona propisana je šteta pokrivena osiguranjem, a u ovom slučaju nije sporno da se radi o takvoj šteti, imajući u vidu da je između pravnog prethodnika tužioca i tuženog zaključen ugovor po polisi osiguranja od požara, loma mašine i loma stakla, te da je predmetna šteta na objektima nastala usled požara, kao ugovorenog osiguranog rizika. Međutim, požar u konkretnom slučaju nije izbio slučajno niti krivicom ugovarača osiguranja, već je nastao usled kratkih spojeva na napojnim provodnicima strujnog razdelnika u objektu diskoteke ''Kontrast'' kao posledica ne sprovođenja mera zaštite od požara predviđenih u investiciono-tehničkoj dokumentaciji za objekat u kom je poslovao taj noćni bar, što je nedostatak osigurane stvari za koji osiguravač ne odgovara u smislu odredbe člana 930. Zakona o obligacionim odnosima. Zbog toga, tužilac neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković