Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je svojoj supruzi, sada pokojnoj VV, poklonio četvorosoban stan bb na prvom spratu u kući broj .. u ... ulici u Beogradu, izgrađen na kat.parceli .. KO Vračar, upisan u ln broj .. KO Vračar, Ugovorom o poklonu overenim pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu 30.10.2012. godine, u kome je konstatovano da su ugovorne strane za vreme trajanja braka stekle pokretnu i nepokretnu imovinu upisanu na ime poklonodavca, pa tim ugovorom deo imovine poklonodavac prenosi na poklonoprimca, kao njenu bračnu tekovinu. Sada pokojna VV je raspolagala navedenim stanom, Ugovorom o doživotnom izdržavanju overenim 29.05.2013. godine pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, u predmetu R3 1060/13. zaključenim sa unukom, tuženom u ovoj parnici, kao davaocem izdržavanja koja se obavezala da joj pruži izdržavanje do kraja njenog života, da joj poklanja svu negu i pažnju, a naročito da namiruje sve troškove njenog stanovanja, ishrane, odeće, obuće, uključujući i medicinsku pomoć, troškove eventualnog lečenja i potrebnih medikamenata, da podmiruje njene svakodnevne i uobičajene potrebe, da je sahrani nakon smrti po mesnim običajima. Predmetni ugovor o doživotnom izdržavanju postupajući sudija je pročitala ugovaračima koji su izjavili da je isti izraz njihove slobodne volje i da nije zaključen u zabludi i upozorila ih na odredbe člana 205. ZON i posledice njegovog zaključenja. Pre overe ugovora, pokojna VV je pred sudom izjavila da u stanu koji je predmet ugovora živi sa suprugom (ovde tužiocem), da je stan kupljen u toku njihovog braka, da suprug ima na svoje ima stan u ... ulici u Beogradu i slaže se sa ovakvim raspolaganjem, da je za sada samostalna u pogledu poslova u kući, da ima aritmiju i redovno ide kod lekara u pratnji najstarije unuke, u ovoj parnici tužene koja kupuje sve što joj treba i ponekad nabavlja lekove i da je zadovoljna kako se sada brine o njoj, pa zato i hoće sa njom da zaključi ugovor i da joj posle smrti ostavi stan. Tužena je kao davalac izdržavanja prilikom overe ugovora izjavila da živi u Beču i da se vratila pre nekoliko meseci sa namerom da nastavi da živi u Beogradu, da trenutno nije zaposlena, ali da očekuje da će se zaposliti. Utvrđeno je da je sada pokojna VV preminula u KC Srbije ...2016. godine, da je tužilac dao saglasnost da se sahrani u grobnici na kojoj on ima pravo korišćenja, da je platio sve troškove sahrane, da na njegovo ime glase svi računi za struju i infostan za stan koji je predmet spornog ugovora, za period od 2013. godine do smrti pokojne VV, koje je i platio. Gradska uprava Grada Beograda je po službenoj dužnosti 05.12.2016. godine podnela predlog za pokretanje ostavinskog postupka iza sada pokojne VV, nakon čega je Prvi osnovni sud u Beogradu sastavljanje smrtovnice poverio Javnom beležniku Nataliji Adžić, kod koje je 23.01.2017. godine tužena izjavila da je sa pokojnom VV, kao davaocem izdržavanja zaključila ugovor o doživotnom izdržavanju, da ostavilja nema drugu imovinu koja bi bila predmet ostavinskog postupka, pa je konstatovano da je pokojna od zakonskih naslednika iza sebe ostavila supruga (ovde tužioca), sina GG, unuku (ovde tuženu) i unuka DD. Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu O 8855/16 od 22.02.2017. godine, koje je uručeno tužiocu 07.07.2017.godine, obustavljen je postupak raspravljanja zaostavštine. Navedeno rešenje je ispravljeno rešenjem od 19.06.2017. godine, kojim je konstatovano postojanje Ugovora o doživotnom izdržavanju od 29.05.2013. godine i uručeno tužiocu 10.07.2017. godine. Tokom trajanja vanbračne, a potom i bračne zajednice, tužilac i sada pokojna VV su se preselila u njegov stan u ... ulici u Beogradu, gde su zajedno živeli sa njegovom i njenom decom iz predhodnog braka. Zbog tužiočeve službe, živeli su pet godina i u Nemačkoj. VV je prodala stan na Voždovcu koji je ostao od bivšeg supruga, pa je, uz novčanu pomoć tužioca, kupila duplo veći stan u ulici ... u Beogradu, u kome živi njena kćerka ĐĐ sa suprugom i dvoje dece, od kojih je jedno tužena u ovoj parnici. Tužilac je radio u Beogradu do 1992. godine, kada se penzionisao, ali je imao firmu u Beču gde je takođe živeo sa pokojnom VV, njenim sinom i njegovom decom. Njih dvoje su 1996. godine kupili stan u ... ulici u Beogradu, u koji su se, nakon renoviranja uselili 2002. godine, po povratku sa njegove službe u Beču, gde su živeli sami do VV smrti, jer su se deca odvojila, a on u istom stanu živi i dalje. Stan je preneo na pokojnu VV da ona ne bi imala komplikacije sa njegovom decom oko nasledstva, jer je smatrao da će umreti pre nje, a želeo je da taj stan pripadne njoj po osnovu njihovog zajedničkog života i sticanja u braku. Tužilac sa tuženom nije u kontaktu od pre dve godine, jer je saznao da je falsifikujući njegov potpis podigla sav novac koji je imao na tim računima, zbog čega je podneo i krivičnu prijavu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su ocenili da ugovor o doživotnom izdržavanju koji je predmet ovog spora nije ništav pravni posao u smislu odredbe člana 52. stav 2. i 53. Zakona o obligacionim odnosima u vezi sa članom 194. Zakona o nasleđivanju, jer tužilac tokom postupka nije dokazao da je zaključen u nameri ugovornih strana da izigraju zakonske naslednike sada pokojne VV, a samim tim i tužioca, odnosno da se prilikom njegovog zaključenja nisu rukovodile nedopuštenim pobudama i da tužiočevi navodi da tužena nije ispunjavala svoje obaveze iz navedenog ugovora, ne mogu voditi ništavosti navedenog ugovora, već bi eventualno predstavljali razlog za raskid zbog neispunjenja ugovornih obaveza.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilna je odluka nižestepenih sudova kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca.

Tužbom se traži utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju koji je zaključen između sada pok. VV kao primaoca izdržavanja u tužene BB, kao davaoca izdržavanja. Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu O 8855/16 od 22.02.2017. godine, obustavljen je postupak raspravljanja zaostavštine pok. VV, jer nema imovine, nakon što je utvrđeno da je od zakonskih naslednika ostavila supruga (ovde tužioca), unuku (ovde tuženu), sina GG i unuka DD. Članom 211. ZPP propisano je da nužno suparničarstvo postoji ako po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa tužbom moraju da se obuhvate sva lica koja su učesnici materijalnopravnog odnosa (stav 1.), a ako sva lica iz stava 1. ovog člana nisu obuhvaćena tužbom kao stranke, sud će da odbije tužbeni zahtev, a da o nužnom suparničarstvu sud vodi računa po službenoj dužnosti (stav 3), to sledi da su tužbom u ovoj parnici morali biti obuhvaćeni kao tuženi svi zakonski naslednici pok. VV.

S obzirom da tužbom nisu obuhvaćeni kao stranke u postupku i drugi naslednici sada pokojnog primaoca izdržavanja, sin GG i unuk DD, ni kao voljni jedinstveni suparničari na strani tužioca, ni kao nužni i jedinstveni suparničari na strani tuženog, sledi da nema potpune pasivne legitimacije. Kako sud po službenoj dužnosti vodi računa o nužnom suparničarstvu, a time i o potpunoj stranačkoj legitimaciji, po oceni Vrhovnog suda, pravilna je odlučili nižestepenih sudova kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca, sa navedenih razloga.

Sledom navedenog, na osnovu odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković