Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž3 546/24 od 15.01.2025. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženi i potvrdio presudu Višeg suda u Beogradu P3 627/2023 od 03.07.2024. godine, u stavovima prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P3 627/2023 od 03.07.2024. godine, u stavovima drugom i četvrtom izreke. Stavom trećim izreke, odbačena je žalba tužioca izjavljena protiv stava prvog izreke presude Višeg suda u Beogradu P3 627/2023 od 03.07.2024. godine, kao nedozvoljena. Stavom četvrtim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv stava prvog i četvrtog izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su izjavili blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u pobijanom delu, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), pa je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a navodima revizije tuženih ne ukazuje se na neku drugu bitnu povredu propisanu odredbom člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog Zakona, u pogledu odluke o glavnoj stvari koja je predmet revizije.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na portalu ''Nova.rs.'', čiji je izdavač tuženi PD ''United media digital'' d.o.o. Beograd, a glavni i odgovorni urednik BB, dana ..2021. godine je objavljen tekst pod naslovom ''AA Vučićeva fašistička pudlica''. Tekst govori o izveštaju podpredsednice Stranke slobode i pravde, Marinike Tepić, o tome da je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, prisluškivan zbog kontakata sa liderom Srpske desnice, AA, koji je ''bio na merama zbog ekstremizma''. Tekst sadrži konstataciju: ''Ova informacija još jednom je potvrdila da je veza između državnog vrha i ovog radikalnog desničara još uvek veoma snažna i da na nju nije uticalo AA proterivanje iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju''. O tome ko je AA, u tekstu piše: ''Više od deset godina ime AA se vezuje za različite ekstremističke organizacije čije se delovanje graniči sa fašizmom. Od kada se 2004. godine ''iz patriotskih razloga'' vratio iz Nemačke u Srbiju, AA je neretko ulazio u probleme sa zakonom, zbog čega je bio osuđivan. Njegov prvi politički angažman bio je u pokretu ''SNP Naši 1389'', gde je, kao mladi aktivista, prednjačio u izlivima mržnje i destruktivnog ponašanja. Bio je među učesnicima i organizatorima protesta organizovanih zbog hapšenja Radovana Karadžića, kasnije Ratka Mladića, ali se posebno istakao 2009. godine, kad je pred održavanje Parade ponosa pretio učesnicima tog skupa. Zbog toga je 2013.godine osuđen na godinu dana uslovnog zatvora i to za tri krivična dela: širenje diskriminacije protiv LGBT populacije, nedozvoljeno držanje oružja i ometanje službenog lica u obavljanju službene dužnosti“. Tužilac se, u svom iskazu, izjasnio da potiče iz partizanske porodice, antifašističke i da je sam antifašista o čemu godinama postoje brojni dokumenti. Redovno učestvuje na Besmrtnom puku, manifestaciji državnog karaktera za Dan pobede nad fašizmom 09. maja, prijatelj je sa Isakom Rabinom i čest gost ruskih političara kojima je najbitniji spomenik ''Večna vatra'', isključivo vezan za stradanje od fašizma i borbu protiv fašista. Dalje je ukazao da mu reč ''pudlica'' ne smeta, a da je razlog za tužbu bol koji mu prouzrokovan etiketiranjem kao ''fašiste'', jer to može ozbiljno da mu smeta u međunarodnim odnosima sa političarima, pogotovo sa onima iz Ruske federacije sa kojima blisko sarađuje, a koji su isto pretrpeli velike žrtve od fašizma. Pošto je čitav njegov politički rad zasnovan na antifašizmu, smatra da kad se kaže da je fašista, time se poništava sve što je radio.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužioca delimično odbili, nalazeći da on ima pravo na naknadu štete u smislu odredbe člana 5, 8, 9, 15, 79, 112. stav 1, 113, 114, 115. i 117. Zakona o javnom informisanju i medijima, u vezi odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Po mišljenju nižestepenih sudova, u konkretnom slučaju jeste postojao opravdani interes javnosti da zna da je predsednik Republike Srbije prisluškivan zbog kontakta sa liderom srpske desnice, tužiocem AA, koji je bio na „merama prisluškivanja“ zbog svog ekstremizma. Međutim, po oceni nižestepenih sudova, informisanje javnosti bi se u dovoljnoj meri postiglo i bez objavljivanja spornih naslova informacije o tužiocu ''da je Vučićeva fašistička pudlica'', pošto pominjanje tužioca u takvom kontekstu, kod prosečnog čitaoca, stvara izuzetno negativan utisak o njemu. Nižestepeni sudovi nalaze da su čast i ugled tužioca povređeni objavljivanjem epiteta ''fašista'' bez obzira što je u pitanju ličnost sa političke scene i što postoji interes javnosti da se o njemu piše. Sam kontekst i sadržina teksta su takvi da su u njemu objavljene netačne informacije koje vređaju dostojanstvo tužioca, a takav način objavljivanja informacija ne doprinosi svrsi javnog informisanja.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Zakon o javnom informisanju i medijima (''Službeni glasnik RS'', br. 83/2014 ...12/2016), u odredbi člana 5. stav 2. propisuje da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i sredstava javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju. Obaveza novinarske pažnje propisana je u odredbi člana 9. istog Zakona, tako što su urednik i novinar dužni da s pažnju primerenom okolnostima, pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenoj pojavi, događaju ili ličnosti provere njeno poreklo, istinitost i potpunost. Javni interes u oblasti javnog informisanja je u smislu odredbe člana 15. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje svih građana Republike Srbije. Dostojanstvo ličnosti i pravo na autentičnost propisani su odredbom člana 79. istog Zakona, tako što je dostojanstvo ličnosti (čast, ugled, odnosno pijetet) lica na koje se odnosi informacija pravno zaštićeno. Objavljivanje informacije kojom se vrši povreda časti, ugleda ili pijeteta, odnosno lice prikazuje u lažnom svetlu pripisivanjem osobina ili svojstava koje ono nema, odnosno odricanjem osobina ili svojstava koje ima, nije dopušteno, a ako interes za objavljivanje informacije ne preteže nad interesom zaštite dostojanstva i prava na autentičnost, a naročito ako se time ne doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju ili ličnosti na koju se informacija odnosi (stav 2.). Lice na koje se odnosi informacija čije je objavljivanje u skladu sa ovim Zakonom zabranjeno, a koje je zbog njenog objavljivanja trpi štetu, ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete u skladu sa opštim propisima i odredbama ovog Zakona, nezavisno od drugih sredstava pravne zaštite koja tom licu stoje na raspolaganju, u skladu sa odredbama ovog Zakona, na osnovu odredbe člana 112. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima. Solidarna odgovornost novinara, odgovornog urednika i izdavača za štetu nastalu objavljivanjem informacije iz člana 112.stav 1. Zakona o javnom informisanju propisana je odredbom člana 115. stav 1. istog Zakona.

U konkretnom slučaju, dostojanstvo ličnosti tužioca, koje je pravno zaštićeno (čast i ugled), povređeno je objavljivanjem informacija na internet portalu ''Nova.rs'' ...2021. godine pod naslovom ''AA, Vučićeva fašistička pudlica'', pa su tuženi dužni da mu pričinjenu štetu naknade u iznosu koji je odmeren pravilnom primenom odredbe člana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Tužilac je, kao nosilac javne i političke funkcije (lider srpske desnice), dužan da trpi iznošenje kritičkih mišljenja koje se odnose na rezultate njegovog rada, odnosno politiku koju sprovodi, a u vezi sa obavljanjem njegove funkcije, bez obzira na to da li se oseća lično povređenim iznošenjem tih mišljenja, jer je tako propisano odredbom člana 8. Zakona o javnom informisanju i medijima. Međutim, ne postoji interes javnosti da sazna netačnu informaciju, pošto je interes javnosti u oblasti javnog informisanja istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje svih građana Republike Srbije. Pravu tuženih na slobodu izražavanja, propisanom odredbom člana 10. stav 1. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, suprotstavljeno je, u ovom slučaju, pravo tužioca na dostojanstvo ličnosti, kao legitimnom cilju za ograničenje tog prava. Pri odlučivanju o tome koje pravo preteže, primenom trodelnom testa, ispunjen je uslov zakonitosti jer je ograničenje prava tuženih na slobodu izražavanja propisano zakonom, u ovom slučaju odredbom člana 79. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima. Takođe, mešanje u to pravo ima svrhu zaštite legitimnog cilja, propisanog odredbom člana 10. stav 2. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (zaštita ugleda ili prava drugih). Da bi pravo tuženih na slobodu izražavanja, u konkretnom slučaju imalo prevagu nad pravom tužioca na dostojanstvo ličnosti, nužno je da nije postojao neki drugi način za obaveštavanje javnosti o njegovom političkom delovanju, osim da on bude nazvan fašistom, što ovde nije slučaj. Tuženi su taj termin, kojim su povredili čast i ugled tužioca, upotrebili bez adekvatne činjenične podloge za zaključak da je tužilac fašista. To što je on bio učesnik ili organizator protesta organizovanih zbog hapšenja Radovana Karadžića, a kasnije i Ratka Mladića, što je pretio učesnicima LGBT skupova i zbog toga osuđen na godinu dana uslovnog zatvora, ne dokazuje opravdanost nazivanja tužioca fašistom Sparni.naslov predmetnom tekstu dat je „u lošoj nameri“, formiranja negativnog stava javnosti o tužiocu. U tom smislu označavanje tužioca kao ''Vučićeve fašističke pudlice'', je svakako neopravdano preterano, imajući u vidu da termin koji je u samom tekstu naveden ''radikalni desničar'' pruža javnosti dovoljno informacija o tužiočevoj političkoj orijentaciji, pa su tuženi imali mogućnost da obaveste javnost o razlozima za prisluškivanje predsednika Srbije poštujući dostojanstvo ličnosti tužioca, a nisu tako postupili. Zbog toga tuženi neosnovano u reviziji ukazuju na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 2. i 154. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković