.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 647/2019
10.04.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Branka Stanića, Gordane Ajnšpiler Popović i dr Dragiše B. Slijepčevića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupaju punomoćnici Duško Zrinjanin, advokat iz … i Sandra Bajić, advokat iz … protiv tuženih BB iz ..., koju zastupa punomoćnik Bojan Nikolić, advokat iz ..., VV i GG, oboje iz ..., koje zastupa punomoćnik Tanja Rokvić advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine i isplate, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2142/18 od 07.11.2018. godine, u sednici veća održanoj 10.04.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2142/18 od 07.11.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2142/18 od 07.11.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu P br.208/17 od 24.01.2018. godine stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je suvlasnik nepokretnosti upisane u listu nepokretnosti broj .. KO ..., parcele broj .. njive površine 137 ha 10 a i 90m2 i to na suvlasničkom udelu prvotužene koja poseduje 62255/1371092 dela u 3112/1371092 dela kao i na suvlasničkom udelu tuženih drugog i trećeg reda koji imaju po 31127/1371092 i to u udelu po 1556/1371092 a što su tuženi dužni priznati i izdati podobnu ispravu radi upisa prava svojine tužioca na ovoj nepokretnosti i u označenom delu a u protivnom tome će poslužiti ova presuda, te da su tuženi dužni trpeti da se tužilac upiše kao suvlasnik na nepokretnosti i udelu u Službi za katastar nepokretnosti odmah po pravnosnažnosti presude. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da solidarno na ime nagrade za rad advokata a po osnovu ugovora o zastupanju isplate tužiocu iznos od 1.170.112,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe pa do isplate. Stavom trećim izreke obavezan je tužilac da prvotuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 68.400,00 dinara, a drugo i trećetuženima da naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 121.150,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž 2142/18 od 07.11.2018. godine, žalbu tužioca odbio i potvrdio presudu Osnovnog suda u Vrbasu P br.208/17 od 24.01.2018. godine. Odbijeni su zahtevi tužioca i prvotužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložio je da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije kao izuzetno dozvoljene, Vrhovni kasacioni sud je našao da nema mesta odlučivanju o reviziji tužioca na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanjem sudske prakse kao ni novim tumačenjem prava. U nižestepenim presudama izražen je pravni stav da je ništava odredba ugovora kojom su stranke ugovorile isplatu naknade u naturi (procenat površine poljoprivrednog zemljišta koje bude vraćeno) za izvršene advokatske usluge, a koji je u skladu sa dosadašnjom sudskom praksom u primeni člana 7. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“, br. 121/12). Stav da je tužilac kao advokat imao pravo na naknadu troškova koje je imao prilikom zastupanja tuženih u konkretnom upravnom postupku, prema Zakonu o advokaturi i Tarifi o nagradama i naknadi troškova za rad advokata, i na osnovu člana 765. a u vezi člana 93. Zakona o obligacionim odnosima, ali da je morao da postavi zahtev za isplatu stvarnih i specificiranih troškova za konkretne radnje učinjene prilikom zastupanja tuženih u postupku restitucije pred Agencijom za restituciju i da strankama dostavi obračun troškova i nagrade (što nije učinio), je takođe u skladu sa dosadašnjom sudskom praksom Vrhovnog kasacionog suda po tom pitanju.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijnog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja prava svojine i isplate podneta je sudu 20.02.2017. godine.
Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost revizijom pobijanog dela od 1.170.112,00 dinara očigledno ne prelazi iznos od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
