Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, radi ujednačavanja sudske prakse, pa je na osnovu člana 404. stav 2. tog Zakona odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu nije mogla da bude uručena optužnica na adresi .., naselje ..., na kojoj adresi je bio zvanično prijavljen iz razloga što je na povratnici suda bilo označeno da je sa te adrese odseljen. Iz izveštaja MUP-a RS OUP Barajevo od 13.03.2006. godine i izveštaja MUP-a RS PS Lazarevac od 05.10.2007. godine utvrđeno je da tužilac živi u ..., ... i u nekoliko navrata nije pronađen kod kuće. Iz izveštaja MUP-a RS Odeljenje za potrage od 14.02.2008. godine, utvrđeno je da je tužilac pronađen na adresi ... i da mu je saopšteno da se javi u Okružni sud u Beogradu. Tužiocu je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela falsifikovanje novca iz člana 168. stav 1. i 2. OKZ. Prema njemu je raspisana poternica rešenjem krivčinog suda od 20.11.2008. godine – rešenjem Okružnog suda u Beogradu K 2397/05 od 20.11.2008. godine, na osnovu člana 142. stav 1. tačka 1) jer je bio nedostupan državnim organima, da se nalazi u bekstvu i da nije pronađen na mestu prebivališta. U pritvoru u Centralnom zatvoru u Beogradu je proveo od 20.11.2008. godine do 16.10.2009. godine – ukupno 322 dana. Slobode je lišen na graničnom prelazu Horgoš prilikom putovanja u Češku. Imao je 20 godina, nije bio oženjen i živeo je sa roditeljima. Rešenjem Osnovnog suda u Obrenovcu K 60/14 od 22.04.2015. godine obustavljen je krivični postupak protiv tužioca zbog odustanka javnog tužioca od krivičnog gonjenja.

Shodno utvrđenom činjeničnom stanju, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. Naime, odredbom člana 584. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da naknada štete ne pripada licu koje je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode. U konkretnom slučaju utvrđeno je da je tužiocu određen i produživan pritvor na osnovu člana 142. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog bojazni da bi boravkom na slobodi mogao biti u bekstvu. Sud je pravilno cenio zakonom propisane uslove koji moraju da budu ispunjeni za određivanje naknade, te je pravilno cenio činjenicu da mu je pritvor određen zbog toga jer se nalazi u bekstvu. Dalje, nižestepeni sudovi nalaze da je tužilac svojim nedopuštenim postupkom – skrivanjem i nedostupnošću organima gonjenja prouzrokovao lišenje slobode, pri čemu je isti bio upoznat da se protiv njega vodi krivični postupak o čemu je obavešten 14. jula 2008. godine kada mu je saopšteno da se javi u Okružni sud u Beogradu, ali isti to nije učinio. Zbog svega toga nižestepeni sudovi nalaze da je isključeno njegovo pravo na naknadu štete.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ovakva pravna argumentacija nižestepenih sudova nije prihvatljiva. Tužilac jeste promenio mesto prebivališta, a da to nije prijavio nadležnoj policijskoj upravi. To predstavlja prekršaj iz člana 9. u vezi člana 27. stav 1. tačka 1. Zakona o prebivalištu i boravištu građana („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 87/2011). Prema utvrđenim činjenicama, iz izveštaja MUP-a RS Odeljenja za pretrage od 14.02.2008. godine, proizilazi da je tužilac pronađen na adresi ... i da mu je saopšteno da se javi u Okružni sud u Beogradu. Pravilno je da se sudski akt okrivljenom uruči na adresi gde je prijavljen ili na novoj adresi, a uručenje može biti sprovedeno i preko policije, što u ovom slučaju nije učinjeno, već je raspisana poternica 20.11.2008. godine. Od 14.02.2008. godine kada je tužilac pronađen pa do momenta raspisivanja poternice proteklo je dovoljno vremena u kome je tužiocu mogao biti uručen sudski akt. To i ne ukazuje na činjenicu da je postojala bojazan da bi se boravkom na slobodi mogao dati u bekstvo. Odredba člana 142. ZKP predviđa više osnova da se okrivljenom odredi pritvor. U tom smislu moraju prethodno biti ispunjeni uslovi. Pritvor se određuje kada je to neophodno (što procenjuje krivični sud) i kada su za to ispunjeni uslovi. U ovom slučaju, tužilac je pronađen na novoj adresi, ali nema dokaza da je pokušano da mu se uruči sudsko pismeno i da je on to odbio. Dalje, pritvor je u ovom slučaju dugo trajao, da bi potom javni tužilac odustao od krivičnog gonjenja. Sve ove činjenice ukazuju na okolnost detaljnijeg preispitivanja i ocene da li su ispoštovani svi uslovi i procedura u pogledu uručenja akta suda tužiocu, a u vezi čega je i kasnije tužiocu određen pritvor (nezavisno od ocene neophodnosti i svrsishodnosti pritvora – što je u nadležnosti krivčinog suda) koji je dugo trajao. Ponašanje tužioca da ne prijavi promenu prebivališta (što predstavlja prekršaj) da se usmeno po naredbi policije javi Okružnom sudu (što treba detaljnije proveriti) može da bude od uticaja u pogledu njegovog doprinosa na visinu tražene nematerijalne štete.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će imati u vidu primedbe Vrhovnog kasacionog suda, detaljnije utvrditi činjenice i oceniti da li su bili ispunjeni uslovi u pogledu poštovanja procedure da se sudksi akt uredno uruči tužiocu (bez upuštanja u ocenu svrsishodnosti odluke krivičnog suda o pritvoru) da li je tužilac bio upoznat sa činjenicom da je protiv njega pokrenut krivični postupak i da treba da se javi u sud, da li je usmena naredba bila dovoljna ili ne, da li je tužiocu koji je bio pronađen na novoj adresi akt suda trebao da bude určen shodno odredbama ZKP-a i da li je to ispoštovano. Po potrebi utvrdiće se i druge činjenice od značaja za ocenu osnovanosti tužbenog zahteva i doneće zakonitu odluku.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić