Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ... i maloletne BB iz ..., čiji je zakonski zastupnik majka AA, a čiji je punomoćnik Miroljub Trajković, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Milojković, advokat iz ..., radi vršenja roditeljskog prava i izdržavanja, odlučujući o reviziji tužilja, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Zaječaru Gž2 42/24 od 12.02.2025. godine, u sednici održanoj dana 11.06.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilja izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Zaječaru Gž2 42/24 od 12.02.2025. godine u delu u kojem je potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Zaječaru P2 52/24 od 21.08.2024. godine kojim je odbačena tužba povodom zahteva tužilja za donošenje odluke o vršenju roditeljskog prava

UKIDA SE rešenje Višeg suda u Zaječaru Gž2 42/24 od 12.02.2025. godine u delu u kojem je potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Zaječaru P2 52/24 od 21.08.2024. godine kojim je odbačena tužba povodom zahteva tužilja za donošenje odluke o izdržavanju mlt. tužilje i u tom delu predmet vraća prvostepenom sudu na suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Zaječaru P2 52/24 od 21.08.2024. godine, stavom prvim izreke, Osnovni sud u Zaječaru oglasio s nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, a u stavu drugom izreke tužbu tužilja AA i maloletne BB, protiv tuženog VV radi vršenja roditeljskog prava i izdržavanja odbacio i ukinuo sve sprovedene radnje u postupku.

Rešenjem Višeg suda u Zaječaru Gž2 42/24 od 12.02.2025. godine potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Zaječaru P2 52/24 od 21.08.2024. godine i žalba tužilja odbijena kao neosnovana.

Protiv navedenog rešenja drugostepenog suda tužilje su blagovremeno izjavile reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijano rešenje drugostepenog suda na osnovu člana 408. u vezi člana 420. stav 1. i 6. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23 – drugi zakon) čije se odredbe primenjuju u konkretnom slučaju na osnovu člana 202. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužilja nije osnovana u delu koji se odnosi na odluku suda o odbačaju tužbe povodom zahteva za vršenje roditeljskog prava, dok je revizija osnovana u delu koji se odnosi na odluku suda o odbačaju tužbe povodom zahteva tužilja za izdržavanje mlt. tužilje.

U sprovedenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, jer su nižestepeni sudovi odbili da odlučuju o zahtevu tužilja za izdržavanje mlt tužilje, iako su za odlučivanje bili nadležni.

Prema činjenicama iz sprovedenog postupka utvrđeno je da su AA i VV živeli u vanbračnoj zajednici i radili u ..., u Republici ... do 24.06.2015. godine, kada je tuženi napustio stan. Iz vanbračne zajednice imaju zajedničku ćerku maloletnu tužilju BB rođenu ...2012. godine u ... . Nakon prestanka zajednice maloletna tužilja nastavila je da živi sa majkom u ..., u ..., gde ima prijavljene dve adrese boravišta i gde pohađa školu i to prema navodima majke, tužilje AA, prvi razred srednje škole, što odgovara petom razredu osnovne škole u Srbiji. Maloletna BB ima prijavljenu adresu prebivališta u ..., ..., kao i tuženi, majka tužilje BB tužilja AA ima prijavljeno prebivalište u ... i dva prijavljena mesta boravišta u ... . Otac aktuelno živi u Srbiji u ... s tim da povremeno dolazi u ... . Iz spisa predmeta utvrđeno je da pravo da neguje i vaspitava maloletnu BB rođenu ...2012. godine, da upravlja njenom imovinom i da je zastupa, shodno potvrdi sudije Okružnog suda Meidling, Beč, pripada isključivo majci deteta AA, što ukazuje da je o vršenju roditeljskog prava nad maloletnom BB već doneta neka odluka. Centar životnih aktivnosti zajedničkog deteta stranaka je u ... u ..., gde je rođena, gde je od rođenja živela, gde ide u školu i ima uredno prijavljene adrese boravišta.

Prvostepena odluka o nenadležnosti domaćeg suda i odbačaju tužbe (u delu za vršenje roditeljskog prava) koju je kao pravilnu potvrdio drugostepeni sud doneta je na osnovu člana 16. stav 3. ZPP sa pozivom na odredbu člana 5. Konvencije o nadležnosti, merodavnom pravu, priznanju i izvršenju odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece kojom je propisano da sudski ili upravni organi države ugovornice u kojoj dete ima uobičajeno boravište nadležni da odrede mere za zaštitu ličnosti i imovine deteta. Odluka drugostepenog suda je pravilna. Konvencija o nadležnosti merodavnom pravu, priznanju i izvršenju odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece (u daljem tekstu Konvencija) potvrđena je Zakonom objavljenim u „Službenom glasniku Republike Srbije“ – međunarodni ugovori broj 20/2015 i primenjuje se u Republici Srbiji od 01.01.2016. godine kada je stupila na snagu u skladu sa članom 61. stav 2. tačka a) u vezi sa članom 58. stav 3. Konvencije. Potvrđivanjem i stupanjem na snagu u Republici Srbiji Konvencija je u skladu sa članom 16. stav 3. Ustava Republike Srbije postala sastavni deo njenog pravnog poretka i neposredno se primenjuje. Prema članu 5. stav 1. Konvencije sudski ili upravni organi države ugovornice u kojoj dete ima uobičajeno boravište nadležni su da odrede mere za zaštitu ličnosti i imovine deteta. Na taj način se Konvencijom uspostavlja princip jednakog tretmana dece koja žive u istoj državi, bez obzira na njihovo državljanstvo i štiti najbolji interes deteta koji je u državi uobičajenog boravišta ima svoj dom. Ovim članom omogućeno je zasnivanje nadležnosti suda one države ugovornice koja najpodrobnije može da proceni najbolji interes deteta i utvrdi okolnosti u kojima ono živi, jer su mu po pravilu, dokazi lako dostupni i bez teškoća može da pribavi mišljenje deteta. Stoga je po kriterijumu uobičajenog boravišta deteta zasnovana redovna međunarodna nadležnost za odlučivanje o svim vrstama mera za zaštitu ličnosti ili imovine deteta. Promena uobičajenog boravišta deteta i zasnivanje uobičajenog boravišta u drugoj državi ugovornici vodi ustupanju nadležnosti suda sudu novog uobičajenog boravišta deteta (član 5. stav 2. Konvencije), osim u slučaju nezakonitog odvođenja ili zadržavanja detata (član 7. Konvencije). Korekcija pretpostavke da je u najboljem interesu deteta da se o njegovoj zaštiti odlučuje u državi uobičajenog boravišta izvršena je u ustanovama ustupanja nadležnosti (članovi 8. i 9. Konvencije) i proširenja nadležnosti povodom brakorazvodnog postupka ili postupka za rastavu braka roditelja deteta (član 10. Konvencije). Ustanova ustupanja nadležnosti omogućava zasnivanje supsidijerne nadležnosti onda kada najbolji interes konkretnog deteta može da proceni inače nenadležni sud, zbog čega mu se prepušta vođenje postupka. Ustupanje nadležnosti može tražiti redovno nadležni sud – sud države uobičajenog boravišta deteta (ako smatra da sud druge države mogao efikasnije da proceni najbolji interes određenog deteta), sud države koji nije nadležan (ako smatra da je pogodniji za odlučivanje) a i same stranke mogu biti upućene na podnošenje odgovarajućeg zahteva. Sudovi kojima se može ustupiti nadležnost, kao i oni koji mogu da traže ustupanje su sudovi država čije je dete državljanin, u kojima se nalazi imovina deteta, čijim je organima podnet zahtev za razvod braka ili zakonsku rastavu roditelja deteta ili ponoštaja njihovog braka kao i države sa kojom dete ima značajnu vezu. Specifičnost ove ustanove je u tom što samo sud države uobičajenog boravišta može odreći svoje nadležnosti bilo da on predloži ustupanje ili je zamoljen da to dopusti, ali u svakom slučaju oba suda moraju složiti u pogledu najboljeg interesa određenog deteta. Proširenje nadležnosti za odlučivanje o roditeljskoj odgovornosti prilikom razvoda ili rastave braka roditelja deteta može uslediti ako kumulativno ispunjeni sledeći uslovi: da je proširenje nadležnosti dopušteno po pravu države suda (u kojoj se odlučuje o razvodu braka), da u trenutku pokretanja postupka jedan od roditelja ima uobičajeno boravište u državi suda, da je jedan od roditelja titular roditeljske odgovornosti i da postoji njihova saglasnost u pogledu proširenja, i da je to u najboljem interesu deteta. Primenom konvencijih normi na ovaj slučaj dolazi se do zaključka o nenadležnosti domaćeg suda da odlučuje o vršenju roditeljskog prava. Maloletno dete stranaka rođeno je ...2012. godine u ... i od tada neprekidno faktički živi u ... gde ima uobičajeno boravište i pohađa školu zbog čega postoji nadležnost suda te države da odlučuje o zaštiti njegove ličnosti u skladu sa članom 5. stav 1. Konvencije. U ovom slučaju nema mesta ustupanju nadležnosti domaćem sudu, u smislu članova 8. i 9. Konvencije, jer domaći sud nije tražio ustupanje nadležnosti, očigledno ne nalazeći da je za njega pogodnije odlučivanje o vršenju roditeljskog prava, niti sud države uobičajenog boravišta deteta. Stoga su neosnovani navodi revidenta o nadlžnosti domaćeg suda za odlučivanje o vršenju roditeljskog prava.

Iz svega iznetog, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 414.stav 1. u vezi člana 420 stav 6. ZPP.

Međutim, članom 4 .Konvencije propisano je da se pored ostalog Konvencija ne primenjuje na obaveze izdržavanja. Članom 67. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja propsano je da nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije u sporovima o zakonskom izdržavanju dece postoji i kada tuženi nema prebivalište u Saveznoj Republici Jugoslaviji 1) ako su tužilac i tuženi jugoslovenski državljani, bez obzira gde imaju prebivalište i 2) ako je tužilac maloletno dete i jugoslovenski državljanin. U konkretnom slučaju tužilja, maloletno dete i državljanin Republike Srbije, tužbom zahteva da se obaveže tuženi da doprinosi njenom izdržavanju o čemu su domaći sudovi dužni da odlučuju. Stoga, kako je u Republici ... doneta odluka da pravo da neguje i vaspitava maloletnu BB rođenu ...2012. godine, upravlja njenom imovinom i da je zastupa pripada isključivo majci deteta, shodno potvrdi sudije Okružnog suda Meidling, Beč, to postoji obaveza domaćeg suda da odlučuje o zahtevu tužilje da se obaveže tuženi da doprinosi njenom izdržavanju.

U ponovljenom postupku prvostepeni sud će sprovesti postupak po zahtevu tužilje i doneti na zakonu zasnovanu odluku.

Iz svega iznetog, Vrhovni sud odlučio je kao u stavu drugom izreke na osnovu odredbe člana 415. stav 1 . u vezi člana 420 stav 6. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković