Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Pavlović, advokat iz ..., sa umešačem na strani tužilaca GG iz ... i DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Mladen Domazec, advokat iz ..., radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju i utvrđenju, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv rešenja Apelacinog suda u Beogradu Gž 5846/24 od 05.11.2024. godine, u sednici veća održanoj 04.03.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE rešenja Apelacinog suda u Beogradu Gž 5846/24 od 05.11.2024. godine i Višeg suda u Beogradu P 516/12 od 19.06.2024. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovni postupak.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu P 516/12 od 19.06.2024. godine, odbačen je predlog tuženog VV iz ... za ponavljanje postupka podnet dana 30.12.2019. godine.

Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem Gž 5846/24 od 05.11.2024. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepeno rešenje.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, bitne povrede odredaba parničnog postupka i povrede materijalnog prava.

Umešači su dali odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijanog rešenja u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 420. stav 1. i 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Višeg suda u Beogradu P 516/12 od 06.06.2013. godine, koja je ispravljena rešenjima istog suda od 05.04.2014. godine i od 10.12.2014. godine, u parnici tužilje ĐĐ, kao pravne sledbenice pokojne EE, delimično je usvojen tužbeni zahtev i stavom prvim izreke raskinut je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen 13.11.1993. godine, između tuženog VV kao davaoca izdržavanja i pokojnih EE i ŽŽ, kao primalaca izdržavanja. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je testament pred svedocima pokojnog ŽŽ od 13.11.1991. godine, ništav u delu bliže označen u ovoj presudi. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je pisani testament pred svedocima pokojnog ŽŽ od 13.11.1991. godine ništav u celosti zbog nesposobnosti testatora za rasuđivanje. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je testamentom pokojnog ŽŽ od 13.11.1991. godine povređen nužni nasledni deo EE, te da se smanji raspolaganje ovim testamentom i odredi da nužni nasledni deo EE predstavlja ¼ celokupne zaostavštine navedene u ovom stavu. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, a stavom šestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je vlasnik stana u ulici ... broj .., stan broj .. sa udelom od ½ dela po osnovu bračne tekovine. Presudom Apelacinog suda u Beogradu Gž 763/15 od 18.05.2015. godine, potvrđena je presuda Višeg suda u Beogradu P 516/12 od 06.06.2013. godine u stavu prvom i petom izreke, a ukinuta je u stavu drugom, trećem i šestom izreke i odbačena tužba tužilje u delu u kojem je tražila da se utvrdi da je testament pokojnog ŽŽ pred svedocima od 13.11.1991. godine ništav u celosti zbog nesposobnosti testatora za rasuđivanje, dok je usvojen tužbeni zahtev tužilje EE čiji je pravni sledbenik ĐĐ i utvrđeno da je EE vlasnik po osnovu bračne tekovine na ½ udela navedene nepokretnosti. Odbačena je kao nedozvoljena žalba ĐĐ kao pravnog sledbenika EE protiv presude Višeg suda u Beogradu u stavu prvom i drugom izreke, zbog nepostojanja pravnog interesa. Vrhovni kasacioni sud je presudom Rev 1822/15 od 18.11.2016. godine odbio kao neosnovanu reviziju tuženog.

Tuženi je 30.12.2019. godine podneo predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka na osnovu člana 426. stav 3. i 10. Zakona o parničnom postupku, sa razloga što tužilja ĐĐ nije bila živa u vreme donošenja prvostepene presude P 516/12 od 06.06.2013. godine i drugostepene presude Gž 763/15 od 18.05.2015. godine, s obzirom da je preminula dana 26.08.2010. godine, tako da su navedene sudske odluke donete u postupku sa strankom koja nije mogla biti stranka u postupku, niti je istu stranku mogao da zastupa punomoćnik kome je dala ovlašćenje za zastupanje, jer punomoćje prestaje smrću stranke. Tuženi tvrdi da je za smrt ĐĐ saznao tek u drugoj polovini 2019. godine.

Prvostepeni sud je odbacio predlog tuženog za ponavljanje postupka od 30.12.2019. godine nalazeći da je predlog nepotpun i neblagovremen, s obzirom da u predlogu za ponavljanje postupka nije naveden zakonski osnov za ponavljanje postupka kako je to predviđeno članom 429. stav 2. ZPP, a istovremeno predlog je podnet po proteku roka propisanom odredbom člana 429. istog zakona.

Drugostepeni sud je potvrdio prvostepeno rešenje prihvatajući kao pravilne delimično iznete razloge prvostepenog suda. Po oceni drugostepenog suda predlog za ponavljanje postupka nije nepotpun imajući u vidu da iz sadržine predloga proizlazi da se ponavljanje postupka traži iz razloga navedenih odredbom člana 426. stav 1. tačka 3. ZPP. Međutim i po oceni drugostepenog suda predlog za ponavljanje postupka je neblagovremen, jer tuženom nije moglo biti nepoznato da nakon 05.10.2015. godine ima samo suvlasništvo na spornom stanu u ulici ... broj .., a ne vlasništvo tim pre što proizlazi da je adresa stanovanja tuženog upravo na adresi ovog stana, preko koje adrese, između ostalog, stiže rešenje o porezu na imovinu fizičkih lica pa je životno nelogično da je sopstvena istraga tuženog usledila tek kada je dobio predlog za fizičku deobu stana. U odnosu na Viber aplikaciju, zaključuje da tužilac nije pružio dokaze kada je saznao za smrt ĐĐ već samo dokaz kada je svom punomoćniku preko ove aplikacije poslao Izvod iz matične knjige umrlih za tužilju.

Odredbom člana 426. tačka 3. ZPP propisano je da postupak koji je odlukom suda pravnosnažno okončan može da se po predlogu stranke ponovi ako je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može da bude stranka u postupku ili ako stranku koje je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, osim ako vođenje parnice, odnosno vršenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno, dok je tačkom 10. predviđeno kao razlog za ponavljanje postupka ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla da bude doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku.

U konkretnom slučaju predlog za ponavljanje postupka od 30.12.2019. godine zasnovan je na odredbi člana 426. stav 3. i 10. ZPP, a kao dokazni predlozi u odnosu na datum saznanja za novu činjenicu odnosno smrt tužilje, tužena je pored Viber aplikacije predložila i saslušanje svedoka ZZ iz ... . Međutim, u odnosu na ovaj dokazni predlog izostali su razlozi za ocenu blagovremenosti predloga za ponavljanje postupka shodno odredbi člana 428. ZPP koja propisuje rok za podnošenje predloga za ponavljanje postupka i od kada on teče zavisno od razloga zbog kojih se traži ponavljanje postupka.

Kako je u konkretnom slučaju pogrešnom primenom navedenih odredaba Zakona o parničnom postupku odlučeno o predlogu za ponavljanje pravnosnažno okonačanog postupka, Vrhovni sud je na osnovu člana 426. stav 1. u vezi člana 412. stav 5. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković