.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 6520/2025
29.05.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Bojan Blagojević, advokat iz ..., protiv tuženog „Elektromreža Srbije“ ad Beograd, čiji je punomoćnik Sofija Ilić, advokat iz ..., radi naknade za stvarnu službenost, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Pančevu Gž 26/25 od 21.01.2025. godine, u sednici održanoj 29.05.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Pančevu Gž 26/25 od 21.01.2025. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Pančevu Gž 26/25 od 21.01.2025. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Pančevu P 2566/23 od 24.10.2024. godine, stavom prvim izreke, odbačena je tužba tužioca radi isplate naknade za stvarnu službenost sa preciziranim tužbenim zahtevom od 05.06.2024. godine, kao nedozvoljena. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.
Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 26/25 od 21.01.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno prvostepeno rešenje. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi je dostavio odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova odgovora na reviziju.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog Zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog Zakona o reviziji protiv presude.
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je rešenje o odbačaju tužbe tužioca radi isplate naknade za stvarnu službenost. Pobijano rešenje doneto je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da je rešenjem Grada Pančeva - Gradska uprava – Sekretarijat za imovinu od 11.12.2023. godine, nepotpuno eksproprisana kat.parcela br. .. KO Pančevo u svojini tužioca i da pred organom uprave nije sproveden postupak za sporazumno određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost u skladu sa odredbama člana 56-62 Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“ broj 53/95...106/16). Rešenje kojim se tužba odbacuje, sud donosi u postupku prethodnog ispitivanja tužbe na osnovu odredbe člana 294. Zakona o parničnom postupku. Pogrešna primena procesne odredbe zakona predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka, a to nije razlog za izjavljivanje posebne revizije, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužbu radi naknade za stvarnu službenost tužilac je podneo 21.12.2023. godine, a vrednost predmeta spora je 177.734,97 dinara.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Na osnovu odredbe člana 420. stav 1. istog Zakona, stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (stav 2.).
Imajući u vidu da je pobijano rešenje drugostepenog suda, kojim je postupak pravnosnažno okončan odbačajem tužbe, doneto u imovinskopravnom sporu u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3, u vezi člana 420. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413, u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Vrhovni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
