Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 406/23 od 08.11.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je utvrdio da je revizija dozvoljena na osnovu člana 126. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, broj 83/2014, 58/2015, 12/20016), pa je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23) - ZPP, i našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se navodima revizije ukazuje, po članu 407. stav 1. ZPP, ne predstavlja razlog zbog koga se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u dnevnom listu "Kurir" na strani broj 5, u okviru teme "Politika- Vesti dana", dana ...2020. godine, objavljen je tekst sa naslovom "Unesko poručuje AA: Nemojte zloupotebljavati naše ime i logo" i nadnaslovom "Svetska organizacija ponovo poslala upozorenje", sa tekstom sledeće sadržine: \"UNESKO je ponovo upozorio direktora Centra za ... studije AA da nema pravo da koristi ime i logo te svetske organizacije u javnom predstavljanju. U pismu koji je potpisao direktor Odseka UNESKA za javno informisanje Matija Gijevel oštrim tonom se navodi da su morali da mu se obrate ponovo, s obzirom na to da i dalje koristi ime UNESKO, uprkos ranijim upozorenjima. Uprkos našem pismu od 26.08. i mejla od 01. septebra, u kojem smo jasno ukazali da nemate prava da koristite ime i logo UNESKO-a, obavešteni smo da ste nastavili da objavljujete saopštenje u ime "predsedavajućeg Katedre za ... za Evropu“, lažno ukazujući da vi imate veze sa našom organizacijom, stoji u pismu AA, koji je istovremeno dostavljen i Komisiji Srbije za UNESKO, kao i UNESKO-ovom regionalnom birou za nauku i kulturu u Evropi. U pismu koje prenosi "Tanjug", ističe se da AA nije bio imenovan kao predsedavajući, niti je ovlašćen da koristi ime i znak UNESKO-a. Dodaje se da Međunarodni centar za zdravstvo, pravo i etiku na Haifa univerzitetu ima status sedišta UNESKA i zaista ima zadatak da koordinira međunarodnu mrežu, ali nema dozvolu da drugim institucijama daje ovlašćenja da koriste UNESKO-vo ime i logo. AA se juče zvanično nije oglašavao ovim povodom.“ Isti tekst je objavljen i na internet portalu dnevnih novina "Kurir", pod naslovom \"UNESKO zabranjuje AA da koristi njihovo ime". Tužilac se tuženima obratio sa zahtevom za demanti, ali tuženi isti nisu objavili.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, presudama nižestepenih sudova odbijen je tužbeni zahtev kao neosnovan. Odluku o neosnovanosti postavljenog tužbenog zahteva, nižestepeni sudovi su zasnivali na članu 10. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojim je garantovano pravo na slobodu izražavanja i na odredbama članova 2, 4. stav 1, 5, 9, 73., 79., 112., 113., i 114. Zakona o javnom informisanju i medijima. Ocenjeno je da je prilikom objavljivanja teksta postupano je sa dužnom novinarskom pažnjom, te da objavljene informacije nisu neistinite. U predmetnom tekstu su preneti delovi pisma upućenog tužiocu od strane direktora Odseka UNESKO za javno informisanje Matije Gijevela, u kom pismu je tužilac upozoren da nema pravo da koristi ime i logo organizacije UNESKO, te da je ista organizacije obaveštena da je tužilac nastavio da daje saopštenja u ime presedavajućeg Katedre za ... u Evropi, lažno ukazujući da ta saopštenja imaju veze sa tom organizacijom. Tekst je prenet iz saopštenja Agencije "Tanjug" i radi se o prevodu pisma upućenog tužiocu, a naslov teksta je napisan upravo prema sadržini pisma koje je bilo upućeno tužiocu.

Prema stanovištu nižestepenih sudova, u tekstu nije objavljen vrednosni sud, već su preneti samo delovi navedenog pisma, pri čemu sud smatra da reč "zloupotebljavati" nema lezionu sposobnost da povredi čast i ugled tužioca, s obzirom da je u samom pismu navedena sintagma "lažno ukazujući" da tužiočeve izjave imaju veze sa organizacijom UNESKO.

Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev.

Zakonom o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, br. 83/14... 12/16) – ZJIM, propisano je da je javno informisanje slobodno i ne podleže cenzuri (član 4. stav 1.), da se putem medija objavljuju informacije, ideje i mišljenje o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna, bez obzira na način na koji su pribavljene informacije, u skladu sa odredbama ovog zakona i da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju (član 5. stav 1. i 2.), a odredbom člana 9. istog Zakona propisano je da su urednik i novinar dužni da pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenom događaju, pojavi ili ličnosti, sa pažnjom primerenom okolnostima, provere njeno poreklo, istinitost i potpunost.

Član 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jemči slobodu izražavanja svakome, pa i pojedincima i štiti slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, slobodu primanja i saopštavanja informacija širokog i raznovrsnog dijapazona informacija i ideja. Obuhvata i izražavanje mišljenja kao što su kritički i vrednosni sudovi. Takva zaštita nije ograničena samo na sadržaj koji naiđe na pozitivan prijem ili koji se smatra neuvredljivim ili indiferentnim, već i na one informacije i ideje koje vređaju, šokiraju ili uznemiravaju. Ograničenja slobode izražavanja propisane su u odredbi člana 10. stav 2. Konvencije, a između ostalog i zaštita ugleda i prava drugih.

Neosnovano se revizijom osporava pravilnosti i zakonitosti pravnosnažne presude, kod utvrđenog da je u navedenom članku tekst prenet iz saopštenja Agencije "Tanjug" i radi se o prevodu pisma upućenog tužiocu od strane direktora Odseka UNESKO za javno informisanje Matije Gijevela, u kom pismu je tužilac upozoren da nema pravo da koristi ime i logo organizacije UNESKO, te da je ista organizacije obaveštena da je tužilac nastavio da daje saopštenja u ime presedavajućeg Katedre za ... u Evropi, lažno ukazujući da ta saopštenja imaju veze sa tom organizacijom, a naslov teksta je napisan upravo prema sadržini citiranog pisma koje je bilo upućeno tužiocu. Kod navedenog, Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da je u konkretnom slučaju postupano sa dužnom novinarskom pažnjom i da objavljene informacije nisu neistinite. Naime, tuženi su pre objavljivanja, postupili s pažnjom primerenom okolnostima, saglasno članu 9. stav 1. ZJIM jer je u predmetnom tekstu verno prenet sadržaj prevoda pisma koje je tužiocu uputio zvaničnik UNESKO Metju Gavel, iz saoštenja Agencije "Tanjug". Osim toga, sloboda izražavanja i objavljivanja informacija vezana za određene pojave i događaje, nužno ne zahteva postojanje dokaza njihove apsolutne istinitosti i otklanjanja svake sumnje, već je dovoljno slobodno izraziti i objaviti informaciju zasnovanu na izvesnom činjeničnom osnovu.

Objavljene informacije i po oceni ovog suda, objektivno nisu leziono sposobne, odnosno podobne da povrede ugled i čast tužioca u smislu Zakona o javnom informisanju i medijima i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer su tuženi samo verno preneli informaciju, potpuno i verodostojno, a naslov spornog teksta napisan je prema sadržini pisma koje je objavljeno, zbog čega je neosnovan zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete i zahtev da se obevežu tuženi da objave presudu.

Navode revizije kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni sud nije cenio, s obzirom na to da se rezizija iz ovih razloga ne može izjaviti (član 407. stav 1. ZPP). Osim toga, sve ove navode isticane i u žalbi tužioca, drugostepeni sud je pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje prihvata i revizijski sud.

Ocenivši da revizija tužioca nije osnovana, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Kako sastav odgovora na reviziju nije trošak koji je neophodan za vođenje parničnog postupka, to je odbijen zahtev tuženih za naknadu troškova revizijskog postupka, o čemu je odlučeno u stavu drugom izreke presude, u skladu sa članom 165. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković