Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), revizija se izuzetno može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

U konkretnom slučaju, predmet spora je zahtev za naknadu materijalne štete na poljoprivrednim kulturama tužioca nastale usled elementarne nepogode (grada), pa Vrhovni sud nalazi da je zbog brojnosti ove vrste sporova (šteta od grada) i protivurečnih odluka u pogledu spornog pitanja koje se odnosi na stepen odgovornosti tužene države za naknadu ove štete potrebno ujednačiti sudsku praksu, čime su ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu, primenom člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na teritoriji Opštine Ivanjica 14.05.2015. godine došlo je do elementarne nepogode - grada i olujnog vetra, koja je nanela štetu na zasadima malina tužioca. Ukupan iznos štete koju je tužilac pretrpeo na zasadima malina procenjen je na 50% odnosno na iznos od 255.000,00 dinara. Tužiocu je od namenskih sredstava na ime pomoći Republike Srbije u cilju ublažavanja nastalih posledica od elementarnih nepogoda isplaćeno 2% od visine procenjene štete, odnosno iznos od 5.100,00 dinara. Preostali iznos, u visini od 249.900,00 dinara, tužilac potražuje tužbom u ovoj pravnoj stvari. Za odbranu grada bio je zadužen Sektor za vanredne situacije MUP RS, koji tom prilikom nije izdao naredbu za ispaljivanje raketa.

Nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev i obavezali tuženu da plati tužiocu 249.900,00 dinara, odnosno ceo preostali iznos do pune naknade utvrđene štete nastale od elementarne nepogode, s pozivom na član 154. Zakona o obligacionim odnosima, članove 2. i 8. Zakona o vanrednim situacijama i član 18. Zakona o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti, nalazeći da je tužena pasivno legitimisana u ovoj pravnoj stvari i u obavezi da mu štetu naknadi.

Po oceni Vrhovnog suda pravilno je stanovište nižestepenih sudova da je tužena Republika Srbija pasivno legitimisana i time u obavezi da tužiocu naknadi štetu nastalu na njegovim zasadima malina, usled dejstva elementarne nepogode, izazvane gradom i olujnim vetrom.

Odredbama Zakona o ministarstvima (''Sl. glasnik RS'', br.44/14...62/17), koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe, određeno je da su poslovi protivgradne zaštite u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova i obavljaju se preko Sektora za vanredne situacije.

Zakonom o vanrednim situacijama (''Sl. glasnik RS'' br. 111/09, 92/11 i 93/12), odredbom člana 4. stav 1. tačka 1. propisano je da su subjekti zaštite i državni organi. Odredbom člana 5. tačkom a) ovog zakona utvrđeno je načelo prava na zaštitu, kojim je utvrđeno da svako ima pravo na zaštitu od nesreća i katastrofa prouzrokovanih elementarnim nepogodama, a tačkom g) istog člana i načelo preventivne zaštite, po kome organi državne uprave, organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave i druga pravna lica, prilikom obezbeđenja zaštite od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, prioritetno sprovode preventivne mere zaštite u skladu sa svojim nadležnostima. Odredbom člana 8. stav 1. tačka 3. ovog zakona, kao elementarna nepogoda predviđen je, između ostalog, događaj hidrometerološkog porekla prouzrokovan delovanjem prirodnih sila, među kojima, je i grad. Nadležnosti ovih organa utvrđeni su istim zakonom, pa su odredbom člana 11. utvrđene nadležnosti MUP-a RS, koji, između ostalog, koordinira rad sa svim subjektima sistema zaštite i spasavanja po pitanjima organizacije, planiranja, pripreme i sprovođenja mera i aktivnosti prevencije i smanjenja rizika, zaštite i spasavanja (tačka 5.), organizuje sistem osmatranja, obaveštavanja, ranog upozoravanja i uzbunjivanja na teritoriji Republike Srbije (tačka 6.) i priprema i sprovodi bezbedonosnu zaštitu (član 11. tačka 8. zakona).

Pravilna primena navedenih zakonskih odredaba podrazumeva da Republika Srbija, preko nadležnog sektora MUP-a, vrši isporuku protivgradnih raketa, obučava i finansira naknadu za rad strelaca i daje dozvolu za dejstvo protivgradnih stanica u slučaju vanrednih situacija i elementarnih nepogoda (gradonosni oblaci), pa u slučaju štete nastale ovim štetnim događajima, Republika Srbija jeste odgovorna i u obavezi je da istu naknadi oštećenima, primenom člana 35. Ustava RS, člana 172. Zakona o obligacionim o odnosima (ZOO) i citiranim pravilima i načelima Zakona o vanrednim situacijama. Iako sezona odbrane od grada u Republici Srbiji počinje 15. aprila, a završava se 15. oktobra, u konkretnom slučaju organ tužene je 14.05.2015. godine, u uslovima postojanja gradonosnih oblaka i opasnosti od grada, propustio da strelcima naredi da dejstvuju u cilju zaštite materijalnih dobara stanovnika Opštine Ivanjica, zbog čega tužena odgovara za štetu koja je tužiocu ovom prilikom naneta. Pri tom, pojava gradonosnih oblaka se, u meteorološkom smislu, može predvideti i preduzimanjem odgovarajućih mera šteta u pretežnom delu sprečiti, zbog čega grad ne predstavlja višu silu da bi tužena, u smislu članu 177. ZOO, bila oslobođena od odgovornosti.

Međutim, odredbom člana 192. stav 1. ZOO, propisano je pravilo o podeljenoj odgovornosti, po kome oštećeni koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. To u konkretnom slučaju znači da je i tužilac, kao oštećeni, bio u obavezi da preduzme određene mere radi sprečavanja ili smanjenja štete koju mogu da izazovu gradonosni oblaci i grad, s obzirom da je realno pretpostaviti da u toku godine može doći do ove vrste nepogode i izazivanja štete na poljoprivrednim kulturama. Ukoliko to oštećeni nije učinio, štetnik odgovara samo u delu koji oštećeni svojim radnjama nije mogao sprečiti.

Kako pored protivgradnih raketa postoje i drugi, savremeniji i efikasniji načini odbrane od grada, koje može preduzeti i sam poljoprivredni proizvođač, pravilna primena materijalnog prava zahteva utvrđenje činjenice da li postoji eventualni doprinos tužioca nastanku štete, u čemu se sastoji i koliki je, imajući u vidu da je tužena obavezana da nastalu štetu tužiocu naknadi u celosti (deo za koji nije obeštećen).

Pored navedenog nižestepeni sudovi su prilikom odlučivanja o visini naknade propustili da cene činjenicu da protivgradna zaštita, čak i da su preduzete mere, ne bi bila uspešna u potpunosti, jer po mišljenju stručnih institucija ona obezbeđuje uspešnost do 70% zaštite.

Imajući u vidu da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, nije bilo uslova za preinačenje pobijane odluke, zbog čega je Vrhovni sud, primenom člana 416. stav 2. ZPP, ukinuo u celini drugostepenu i prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, odnosno odlučio kao u stavu drugom izreke.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će upotpuniti činjenično stanje imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, i potom pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu i zakonitu odluku.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković