Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužoca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slavica Glišić Polić advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privredni sud u Valjevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Valjevu, radi naknade imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gžrr1 189/2021 od 01.07.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 02.12.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gžrr1 189/2021 od 01.07.2021. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Šapcu Gžrr1 189/2021 od 01.07.2021. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici Prr1 17/20 od 11.03.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, isplati iznos neisplaćenog potraživanja u postupku stečaja St 40/2010 koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu u ukupnom iznosu od 97.329,72 dinara, dok je zahtev tužioca u delu potraživanja za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 97.329,72 dinara počev od 13.08.2014. godine do isplate odbijen kao neosnovan. Stavom drugom izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 32.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamtom od izvršnosti do isplate.

Presudom Višeg suda u Šapcu Gžrr1 189/2021 od 01.07.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Loznici Prr1 17/20 od 11.03.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je izjavio odgovor na reviziju.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca za naknadu imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pobijana presuda usklađena je sa pravnim stavovima o odgovornosti države za materijalnu štetu nastalu u slučaju u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, izraženim u praksi Evropskog suda za ljudska prava (presude u predmetu Presuda ESLJP u Strazburu od 15.07.2014.godine, u predmetu Jovanović i drugi protiv Srbije) i praksi Ustavnog suda (Rešenje Ustavnog suda Už 2641/2016 od 16.06.2016.godine).

Imajući navedeno u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi, iz člana 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za odlučivanje o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 21.01.2020. godine, a kao vrednost predmeta spora u tužbi je naveden iznos od 131.938,00 dinara. Podneskom od 08.02.2021. godine tužilac je smanjio tužbeni zahtev na iznos od 97.329,72 dinara.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužene izjavljena protiv takve presude nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić