Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 6617/2025
20.11.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republičke direkcije za vode, Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi određivanja naknade, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 1854/24 od 09.01.2025. godine, u sednici održanoj 20.11.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 1854/24 od 09.01.2025. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 1854/24 od 09.01.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom na osnovu priznanja Osnovnog suda u Kruševcu, Sudska jedinica u Varvarinu P 3091/23 od 20.03.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je obavezana tužena da joj na ime naknade za eksproprisanu nepokretnost i to za zauzeće cele parcele kp. br. .. KO ... u površini od 243m2 isplati iznos od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.12.2023. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 13.500,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Kruševcu Gž 1854/24 od 09.01.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda na osnovu priznanja Osnovnog suda u Kruševcu, Sudska jedinica u Varvarinu P 3091/23 od 20.03.2024. godine u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda na osnovu priznanja u stavu drugom izreke i predmet u tom delu vraćen na ponovno odlučivanje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava. Pravnosnažnom presudom, nakon što je tužena podneskom od 18.03.2024. godine priznala tužbeni zahtev u celosti i ocene nižestepenih sudova da su ispunjeni uslovi propisani odredbom čl. 348. stav 1. i 2. ZPP za donošenje presude na osnovu priznanja, obavezana je tužena da tužilji, na ime naknade za eksproprisanu nepokretnost, zauzeće cele katastarske parcele, isplati iznos od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe do isplate. Vrhovni sud je razmotrio pravne razloge na kojima je zasnovana pobijana presuda i navode iznete u reviziji, pa je ocenio da nema uslova za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije. Primena ovog instituta je rezervisana za pitanja iz domena primene materijalnog prava. Navodi revizije se odnose na pitanja procesnog prava u postupku ocene ispunjenosti uslova za donošenje presude na osnovu priznanja, što nisu zakonom previđeni razlozi za izjavljivanje posebne revizije, čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP.

Iz navedenog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, pa je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi odredbe člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 27.12.2023. godine, a vrednost predmeta spora je 50.000,00 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se radi o sporu male vrednosti u kojem protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.