Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija tuženog neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi BB angažovao je tužioca (rođenog .... godine) na poslovima fizičkog obezbeđenja objekta - ... „VV“ i prisutnih gostiju na dan 03.12.2010. godine, za vreme trajanja izvođačkog programa – koncerta u vremenu od 20,00 časova do 02,00 časa narednog dana, a po osnovu ugovora o delu od 03.12.2010. godine. Prema odredbama pomenutog ugovora, izvršilac posla je dužan da fizičko obezbeđenje objekta i gostiju vrši na diskretan i nenametljiv način, praćenjem kretanja i ponašanja gostiju, te da u slučaju mogućeg nastanka incidentne situacije istu spreči na opisan način, bez primene bilo kakve sile ili prinude. Skup su obezbeđivala četiri službena lica Policijske stanice u ..., kao i radnici obezbeđenja koje je angažovao tuženi BB. Dana 04.12.2010. godine, oko 01,00 čas, u navedenom objektu je došlo do sukoba (koškanja) između dve grupe gostiju, zbog čega su intervenisali prisutni policajci, dok su tužilac i njegove kolege iz obezbeđenja stali ispred bine kako bi izolovali incident. Tokom tog incidenta, prema radnicima obezbeđenja i policajcima su bacani predmeti kao što su flaše, čaše itd, pa je tako tuženi GG bacio pivsku flašu prema bini i tom prilikom pogodio tužioca u predelu lica sa desne strane. Flaša se slomila i nanela tužiocu tešku telesnu povredu desnog oka, kapka, korena nosa i čeonog predela. Tužilac je privatnim vozilom prevezen u UC KCV, gde je izvršen operativni zahvat odstranjenja desne očne jabučice zbog definitivnog otkinuća očnog živca i implantirana orbitalna kuglica u desno oko (proteza), koja je kasnije menjana. Nakon povređivanja, prvih 24 časa tužilac je trpeo jake bolove stepena 8, naredna 72 časa stepena 6, a zatim tri dana stepena 4 i poslednja tri dana bolničkog lečenja stepena 2, a nakon toga još mesec dana je osećao nelagodnost, žiganje i probadanje sa bolovima 1 – 2 stepena. Kod tužioca je nastupila naruženost srednjeg stepena, koja se ogleda u upadljivosti užeg očnog rasporka i utonute očne proteze, tako da desno oko izgleda manje, jer je povučeno za 5 mm, što sve prouzrokuje kod tužioca duševne bolove srednjeg stepena. Usled gubitka oka, kod tužioca je došlo do umanjenja životne aktivnosti od 25%, jer od momenta gubitka oka nema prostorno-dubinski vid, kao ni celokupno vidno polje, pogotovo desno, pa stoga ima smetnje u proceni položaja predmeta, sipanja u čašu, prilikom hoda po neravnom, stepenicama, ne može da radi poslove koji zahtevaju dubinski vid – a to su svi precizni zanati kao što je mesar, stolar, časovničar, ne može da radi na visini, ne može da bude profesionalni vozač. Tužilac je neposredno pre, tokom i nakon predmetnog događaja trpeo primarni strah visokog intenziteta oko 9, u trajanju od jednog do dva minuta, nakon toga, do pregleda oftalmologa, sekundarni strah visokog stepena oko 7. Prilikom pregleda i zbrinjavanja u KCV kratkotrajno dolazi do povećanja straha visokog intenziteta oko 8, kada mu je saopšteno da je trajno izgubio oko, da bi do operativnog zbrinjavanja trpeo sekundarni strah srednjeg stepena oko 6. Posle operacije još tri dana trpi strah srednjeg stepena između 5 i 6 do pregleda oftalmologa, a do sledeće hirurške intervencije 13.12.2010. godine strah je srednjeg stepena oko 5. Tokom hirurške intervencije u lokalnoj anesteziji kratkotrajno raste strah srednjeg stepena na 6, da bi nakon tog perioda i posle otpusta iz bolnice, do skidanja konaca, trpeo sekundarni strah srednjeg intenziteta oko 4. Mesec dana nakon toga trpi sekundarni strah lakog stepena 3, a naredna dva meseca oko 2 i još tri meseca nakon toga strah lakog stepena 1 – 2, a nakon tog perioda više nema stalnog straha.

Tuženi GGje zbog ovog događaja oglašen krivim presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K 2645/2012 od 24.11.2016. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 69/2017 od 14.02.2017. godine, za izvršenje krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci.

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 8828/2017 od 15.04.2019. godine, ranije donetom u ovom postupku, usvojen je tužbeni zahtev i obavezani su tuženi da tužioci solidarno na ime naknade nematerijalne štete isplate ukupno 1.350.000,00 dinara i to za pretrpljene: fizičke bolove 280.000,00 dinara, strah 320.000,00 dinara, duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti 500.000,00 dinara i duševne bolove zbog naruženosti 250.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 15.04.2019. do isplate i da mu naknade troškove parničnog postupka od 348.700,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete preko dosuđenog iznosa do traženog većeg iznosa, odbijen. Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 171/20 od 20.02.2020. godine, potvrđena je navedena presuda u odnosu na tuženog GG u usvajajućem delu, dok je u odnosu na tuženog BB ukinuta u usvajajućem delu i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev u odnosu na tuženog BB, ocenivši da se odgovornost tuženog u odnosu na pretrpljenu štetu tužioca u predmetnom štetnom događaju može zasnivati samo na krivici, ne i na objektivnoj odgovornosti, ceneći pri tom okolnost da je tužilac poslove obezbeđenja obavljao po osnovu ugovora o delu zaključenim sa tuženim. Prema stanovištu tog suda, na strani tuženog BB ne postoji odgovornost ni krivica za nastalu štetu, jer on svojim radnjama nije mogao da spreči ili onemogući da tužilac bude povređen, niti na njegovoj strani postoje propusti u preduzimanju radnji koje bi eventualno sprečile nastupanje štete.

Odlučujući o žalbi tužioca, drugostepeni sud je ocenio da je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev u odnosu na tuženog BB. Prema stanovištu tog suda, tužilac je bio radno angažovan od strane tuženog po osnovu ugovora o delu, te su oni bili u odnosu zaposleni - poslodavac. Kako je tužilac povređen obavljajući poslove fizičkog obezbeđenja za potrebe tuženog koji ga je radno angažovao, shodno članu 199. Zakona o radu, to tuženi kao poslodavac odgovara za štetu koju je tužilac pretrpeo. Stoga je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i obavezao tuženog BB da tužiocu naknadi predmetnu štetu solidarno sa tuženim GG, ranije obavezanim da tužiocu nadoknadi predmetnu štetu, a shodno odredbi člana 206. stav 3. ZOO.

Po oceni Vrhovnog suda, odgovorost tuženog BB za štetu koju je tužilac pretrpeo usled nereda na koncertu proizlazi iz odredaba člana 181. u vezi s članom 154. stav 3. ZOO. Okupljanje većeg broja ljudi u zatvorenom ili na otvorenom prostoru predstavlja situaciju povećanog rizika za nastanak štete, zbog čega je odredbama člana 181. ZOO posebno predviđena odgovornost organizatora okupljanja većeg broja ljudi za štetu koja nastane usled izvanrednih okolnosti koje u takvim prilikama mogu nastati. Tuženi kao organizator koncerta odgovara po principima objektivne odgovornosti zato što je organizovanjem konkretnog događaja stvorio rizik od nastupanja izvanrednih okolnosti, kakve su tuča i neredi u publici uz gađanje čašama i flašama, koje nisu nepredvidive, već upravo suprotno, koje su se mogle predvideti i očekivati kada se na jednom mestu okupi veći broj ljudi, a usled kojih je nastupila šteta za tužioca. Tuženi kao organizator koncerta odgovara bez obzira na krivicu, čak i da je preduzeo sve mere kako bi smanjio rizik za nastanak štete. Stoga ukazivanje tuženog da je prilikom organizovanja koncerta preduzeo sve neophodne mere kako bi sprečio nastanak štete, te da je broj posetilaca na koncertu bio znatno manji od očekivanog broja, ne može dovesti do oslobađanja tuženog od odgovornosti, jer njegova odgovornost kao organizatora događaja nije uslovljena njegovom krivicom, već je zasnovana na riziku od nastupanja izvanrednih okolnosti koje su svojstvene okupljanju većeg broja ljudi na jednom mestu i koje mogu dovesti do nastanka štete. Takođe, ni okolnost da je štetu tužiocu pričinilo treće lice ne dovodi do isključenja odgovornosti tuženog za nastalu štetu, jer je radnja tuženog GG, koji je flašom pogodio tužioca u lice i naneo mu tešku telesnu povredu, upravo deo tih izvanrednih okolnosti koje su svojstvene okupljanju većeg broja ljudi i stvaraju naročitu opasnost od nastanka štete, zbog čega su neonovani suprotni navodi revizije tuženog.

Imajući u vidu navedeno, pravilno je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i obavezao tuženog BB da tužiocu nadoknadi nematerijalnu štetu koju je pretrpeo u predmetnom štetnom događaju solidarno sa tuženim GG, shodno odredbi člana 206. stav 3. ZOO.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković