.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6694/2022
15.06.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Dragane Boljević, Katarine Manojlović Andrić, Danijele Nikolić i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilje AA, ..., ..., čiji je punomoćnik Milan N. Nirnberger, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 15392/20 od 12.05.2021. godine, u sednici održanoj 15.06.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje, izjavljenoj kao izuzetno dozvoljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 15392/20 od 12.05.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 15392/20 od 12.05.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 15392/20 od 12.05.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 3221/19 od 22.11.2019. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilje da joj tuženi isplati iznos od 3.028,00 dinara na ime naknade štete zbog manje isplaćene penzije u periodu od oktobra 2016. zaključno sa novembrom 2018. godine, u pojedinačnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, kao i zahtev za naknadu troškova postupka, a tužilja je oslobođena od plaćanja sudskih taksi. Stavom drugim izreke drugostepene presude, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude višeg suda donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13- US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20).
Prema navedenoj odredbi zakona, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud nalazi da nema mesta odlučivanju o reviziji tužilje kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji, jer u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Tužbeni zahtev za naknadu štete zbog manje isplaćene penzije u periodu od oktobra 2015. godine sa novembrom 2018. godine je odbijen, s pozivom na odredbu člana 109. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, a obrazloženje pobijane presude za odluku o tužbenom zahtevu ne odstupa od pravnog stava izraženog u odlukama Vrhovnog kasacionog suda, kojima je odlučeno o zahtevima sa istovrsnim činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Naime, tužilja se opredelila za isplatu penzije u gotovini na adresi svog prebivališta i takvim izborom načina isplate prihvatila je i obavezu da plati poštarinu (cenu za pružene poštanske usluge) propisanu cenovnikom JP ,,Pošta Srbije“, i to pod uslovima povoljnijim od tržišnih. Pravnosnažne odluke drugačije sadržine, priložene uz reviziju, ne ukazuju nužno na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u ovom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Iz navedenih razloga, nema osnova za odlučivanje o reviziji kao posebnoj, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke, primenom člana 404. stav 2. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije i u smislu odredaba člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa čl. 468. stav 1. i 479. stav 6. ZPP i ocenio da je i u smislu tih zakonskih odredaba revizija nedozvoljena.
Naime, Zakonom o parničnom postupku je propisano da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (član 468. stav 1), da u takvom sporu protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena (člana 479. stav 6), kao i da je revizija nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3).
Tužba je podneta 11.02.2019. godine i konačno opredeljena 14.10.2010. godine, traženom isplatom iznosa od 3.028,00 dinara, koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti.
S obzirom da je pobijanom presudom donetom u drugom stepenu odlučeno u sporu male vrednosti i da u takvom sporu nije dozvoljena revizija, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Marina Milanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
