Po oceni Vrhovnog suda, ispunjeni su uslovi iz člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog zbog postojanja potrebe za ujednačavanjem sudske prakse u pogledu pravilnog opredeljenja ko je dužan da plati naknadu za sporno zauzeto zemljište pa je shodno članu 404. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti kao ni druge bitne povrede iz člana 407. stav 1. ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prehodnik tužioca sada pok. BB je bio držalac ranije kat. parc. .../... koja parcela sa površinom od 20m² je ušla u sastav nove parcele broj ... KO ... . Prilikom izrade katastra BB je upisan kao vlasnik sa konačnom površinom od 22/4148 odnosno 22m² od 41,48kvm kolika je površina parcele broj ... u čiji sastav je ušla kat. parc. .../... . Parcela broj .../... obuhvaćena je ugovorom o doživotnom izdržavanju koji je 1996. godine pokojni BB zaključio sa svojim sinom ovde tužiocem AA. Rešenjem Opštinskog suda u Nišu O 2028/2007 od 20.12.2007. godine obustavljen je postupak raspravljanja imovine pokojnog Petra budući da je celokupna imovina pok. BB bila obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju koja je pripala AA – ugovor Ov .../96 od 04.03.1996. godine. Dalje je utvrđeno da je celokupna parcela zauzeta izgradnjom ... . Pre izvođenja radova na ... nije sproveden upravni postupak i tužiocu nije određena niti isplaćena naknada. Veštačenjem od strane veštaka građevinske struke utvrđeno je da je tržišna vrednost po m² sporne parcele 3.256,00 dinara što za zauzetu površinu od 22m² čini sumu od 71.632,00 dinara.

Polazeći od odredbe člana 58. Ustava Republike Srbije, člana 8. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, člana 1. stav 1. Protokola uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava, nižestepeni sudovi su zaključili da se u ovom slučaju radi o faktičkoj eksproprijaciji, da je tužilac kao fizičko lice lišen prava svojine pa je tužbeni zahtev usvojio.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo što je za posledicu imalo nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Naime, u toku postupka tuženi Grad Niš je isticao nedostatak pasivne legitimacije navodeći da je predmetna parcela u svojini Republike Srbije. U spisima predmeta postoji posedovni list broj ... KO ... iz koga proizlazi da se sporna parcela vodi kao vlasništvo države a da je držalac jednog dela 22/4148 BB iz ..., pravni prethodnik tužioca. Nižestepeni sudovi su zaključili da prigovor nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženog nije osnovan a ovo iz razloga što je pitanje vlasništva nad parcelama koje su pod rečnim koritom regulisano Zakonom o vodama pri čemu se pozivaju na odredbu čl. 5. i 6. Zakona o vodama. Međutim, prema članu 5. stav 1. Zakona o vodama propisano je da su vode prirodno bogatstvo i u svojini Republike Srbije. Činjenica da je stavom 5. citiranog propisa predviđeno da na javnom dobru može se, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom i posebnim zakonom, steći pravo korišćenja na vodnom zemljištu u javnoj svojini i pravo zakupa. Prema posedovnom listu pravni prethodnik tužioca jeste upisan kao držalac. Dalje prema nalazu veštaka geometra Žarka Đorđevića proizlazi da površina gde se nalazi ovih 22m² koje koristi BB nije moguće opisati u merama i granicama jer je neopredeljeni, ravnopravni udeo svih suvlasnika sukorisnika na parceli. Predmetna parcela koja se vodi kao ... numerisana je brojem ... . Reka se proteže pravcem Sever – Jug u dužini od 930 metara na naznačenoj parceli a korito reke je obraslo u nisko visoko drveće.

Prema odredbi člana 10. st. 1, 6. i 10. Zakona o javnoj svojini propisano je da dobra od opšteg interesa u javnoj svojini jesu stvari koje su zakonom određene kao dobra od opšteg interesa (poljoprivredno zemljište, šume i šumsko zemljište, vodno zemljište, vodni objekti, zaštićena prirodna dobra, kulturna dobra i dr.), zbog čega uživaju posebnu zaštitu. Dobra od opšteg interesa na kojima postoji pravo javne svojine su u svojini Republike Srbije ako zakonom nije drukčije određeno. Imajući u vidu napred citiranu odredbu kao i član 5. citiranog Zakona o vodama proizlazi da je vodno zemljište u vlasništvu Republike Srbije, pa je nejasno na osnovu čega su nižestepeni sudovi zaključili da u ovom slučaju postoji pasivna legitimacija na strani Grada Niša. Osim toga u presudama se koriste reči potok i reka, iako zakonski propisi ne poznaju reč potok u smislu ove regulative.

Dalje prema članu 23. st. 1, 2, 3, 4. i 5. Zakona o vodama propisano je da se pod upravljanjem vodnim objektima u javnoj svojini u smislu ovog zakona smatra izgradnja, rekonstrukcija, sanacija održavanja (redovno, investiciono) vodnih objekata na vodnom zemljištu, vršenje prava investitora u ime Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine, unapređenje, čuvanje i staranje o njihovom namenskom korišćenju. Javno vodoprivredno preduzeće upravlja vodnim objektima za uređenje vodotoka i za zaštitu od poplava na vodama prvog reda i vodnim objektima za odvodnjavanje koji su u javnoj svojini. U konkretnom slučaju nije utvrđeno da li predmetna reka spada u vode prvog ili vode drugog reda a nije ni utvrđeno da li je Grad Niš preduzeo bilo kakve radove vezano za izgradnju i rekonstrukciju predmetnog vodotoka.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će najpre utvrditi da li postoji pasivna legitimacija na strani tuženog Grada Niša te da li je Grad Niš zadužen za upravljanje naznačenog vodotoka – reke ili je to u nadležnosti nekog javnog preduzeća da li je Grad Nišu uopšte preduzimao bilo kakve radove vezano za izgradnju rekonstrukciju, sanaciju i održavanje predmetnog vodotoka i nakon pravilnog i potpunog utvrđenja činjeničnog stanja i ocene izvedenih dokaza doneće zakonitu odluku.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković