U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku i na osnovu sprovedene rasprave pred drugostepenim sudom, tužilac u svojstvu prodavca i tuženi u svojstvu kupca su 10.02.2011. godine zaključili i overili Ugovor o kupoprodaji stana br. ..., površine 36,06 m2, jednoiposoban, postojeći na prvom spratu stambene zgrade u Ulici ... u ..., na kat.parc. br. ... KO ..., za kupoprodajnu cenu od 27.045 evra u dinarskoj protivvrednosti, uz konstataciju da je tuženi kao kupac istog dana nakon overe ugovora isplatio tužiocu 18.931 evro u dinarskoj protivvrednosti, a da će ostatak od 8.114 evra isplatiti prilikom useljenja. Ugovoreno je da je kupoprodajna cena fiksna i da se ne može menjati. Članom 5. ugovora tužilac kao prodavac se obavezao da o svom trošku izvrši priključenje na elektrodistribucionu, vodovodnu i kanalizacionu mrežu, da razvede elektronsku instalaciju, interfon, priključak za kablovsku, brojilo za struju, odvod za ventilaciju, da okreči unutrašnje i spoljašnje zidove, postavi PVC stolariju, laminat, keramičke pločice, standarne baterije za kupatilo i kuhinju, bojler i druge sanitarije i da je ugovorena cena za stan po sistemu „ključ u ruke“. Članom 6. prodavac se obavezao da će predati u posed kupcu stan najkasnije 31.03.2011. godine, a da će, ukoliko ne završi zgradu do tog datuma, platiti kupcu 160 evra mesečno, sve do dana useljenja. Članom 7. ugovora prodavac se obavezao da o svom trošku obavi postupak tehničkog prijema zgrade, kao i sve druge radnje koje prethode uknjižbi objekta. Članom 9. ugovora dao je bezuslovnu saglasnost da se kupac na osnovu overenog ugovora i priznanice da je stan isplaćen u celosti može uknjižiti kao vlasnik nepokretnosti bez njegove dodatne saglasnosti i prisustva. Stranke su 16.03.2012. godine zaključile i 10.05.2012. godine overile Aneks ugovora o kupoprodaji, kojim je izmenjen član 1. u pogledu identifikacije stana i unet broj zahteva za legalizaciju. Istog dana su zaključile (neovereni) Aneks I ugovora o kupoprodaji u kom su se saglasile da kupac prodavcu nakon overe glavnog ugovora nije isplatio 18.931 evra, kako je to u glavnom ugovoru navedeno, kao i da će posebna priznanica overena u sudu o isplati navedene sume biti dokaz da je kupac izmirio prvi deo finansijskih obaveza prema prodavcu obaveza i potpisale (neovereni) Sporazumni raskid ugovora o kupoprodaji, kojim su se sporazumele da raskinu ugovor, jer usled nepredviđenih olonosti prodavac nije u mogućnosti da kupcu preda stan koji je predmet kupoprodaje pod uslovima utvrđenim ugovorom, zbog čega ugovor nije izvršen u većem delu, da prodavac vraća kupcu 18.931 evra koji je kupac isplatio prilikom overe ugovora na ime isplate prvog dela ugovorene kupoprodajne cene i da po tom osnovu kupac više nema nikakvih potraživanja prema prodavcu. Stranke su 10.05.2012. godine potpisale (neoverno) Vansudsko poravnanje u kom su saglasno izjavile da tuženi kao kupac duguje prodavcu 12.000 evra na ime dela kupoprodajne cene za isti stan, da je 10.05.2012. godine isplatio prodavcu 600 evra na ime troškova i da će ubuduće plaćati troškove u vezi duga, te da su saglasni da tuženi kao kupac u roku od 5 dana od dana potpisivanja poravnanja na ime dela duga u iznosu od 5.000 evra preda prodavcu putničko vozilo „...“ 2005. godište, da mu izda ovlašćenje za upravljanje i prodaju vozila. Istog dana, tuženi je svojeručno napisao, potpisao i sudski overio izjavu kojom je potvrdio da nije isplatio tužiocu 18.931 evro, kako je to navedeno u ugovoru o kupoprodaji stana. Tužilac tuženog nije uveo u posed stana, već je tuženi u posed stana ušao u toku spora, mimo volje tužioca u septembru 2015. godine, u čijem posedu se dalje nalazi. Radovi na stanovima u zgradi uključujući i sporni stan završeni su sa zakašnjenjem u jesen 2011. godine, a sa kupcima drugih stanova u zgradi tužilac je prilikom primopredaje sačinio priznanice u kojima je konstatovano da su isplatili ostatak kupoprodajne cene uz odbitak ugovorenog iznosa usled kašnjenja tužioca sa izvođenjem radova. Opomenom od 30.01.2013. godine tužilac je pozvao tuženog kao kupca da naknadno u ostavljenom roku od 15 dana od prijema opomene izvrši uplatu kupoprodajne cene određene ugovorom o kupoprodaji stana i aneksom ugovora, a da će u suprotnom ugovor biti raskinut. Ocenom pisanih dokaza i iskaza parničnih stranaka utvrđeno je da je tuženi tužiocu pre zaključenja ugovora dao avans od 2.000 evra za sporni stan, da mu je 10.05.2012. godine isplatio još 600 evra i obavezao se da mu u roku od 5 dana na ime dela duga od 5.000 evra preda putničko vozilo, a da mu prilikom overe kupoprodajnog ugovora nije isplatio 18.931 evra kao deo kupoprodajne cene kako je to u ugovoru navedeno. Na taj način tuženi nije ispunio pretežni deo svoje ugovorne obaveze, jer bi u suprotnom mogao da zahteva od prodavca predaju stana u jesen 2011. godine kada je tužilac počeo da predaje stanove u istoj zgradi ostalim kupcima što tuženi nesporno nije učinio, već je sa tužiocem naknadno tokom 2012. godine pismenima regulisao svoje odnose.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo iz odredbi Zakona o obligacionim odnosima i ocenio da su ispunjeni uslovi za raskid ugovora o kupoprodaji stana zaključenog između parničnih stranaka.

Odredbom člana 10. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da su strane u obligacionim odnosima slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih običaja, da svoje odnose urede po svojoj volji. Pravo na raskid ugovora zbog neispunjenja regulisano je odredbama članova 124-129. Zakona o obligacionim odnosima. Raskidanje ugovora predstavlja način prestanka punovažnog ugovora koji se ostvaruje saglasnom izjavom volje obe ugovorne strane ili izjavom jedne od njih. Princip je da se ugovor ne može jednostrano raskinuti, osim u slučaju kada je to ugovorom posebno predviđeno. Od tog principa zakonom su predviđena odstupanja, a najvažnije od njih je mogućnost raskida ugovora zbog neispunjenja, kao načina prestanka punovažnog dvostranog ugovora usled neispunjenja pretežnog dela obaveze jedne ugovorne strane.

Odlučna činjenica za odluku o tužbenom zahtevu u konkretnom slučaju je obim ispunjenja, odnosno neispunjenja obaveze isplate kupoprodajne cene od strane tuženog prema tužiocu do podnošenja tužbe, s jedne strane i ispunjenje određenih formalnih uslova za raskid ugovora s druge strane- da je tužilac tuženom pre podnošenja tužbe ostavio primereni rok za ispunjenje preuzete obaveze. Kako tuženi nije isplatio tužiocu 18.931 evra - ugovoreni prvi deo kupoprodajne cene stana, već mu je po osnovu kupovine stana dao ukupno 2.600 evra i obavezao se da mu na ime dela duga od 5.000 evra preda putničko vozilo, i po oceni Vrhovnog suda se ne može smatrati da je tuženi ispunio pretežni deo obaveze prema tužiocu koja je ugovorena na 27.045 evra. Takvim postupanjem tuženog koji ni naknadno nakon prijema opomene pred tužbu nije ispunio svoju obavezu prma tužiocu, se dovodi u pitanje cilj ugovora, što u sklopu činjenice da je tužilac pre podnošenja tužbe nastojao da sa tuženim razreši sporni odnos a što je ostalo bez uspeha, tužbeni zahtev čini osnovanim.

Neosnovani su navodi revizije da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 10. ZPP. Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev 19152/2022 od 06.04.2023. godine ukinuta je prvobitno doneta presuda drugostepenog suda od 23.05.2022. godine i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 21061/19 od 25.05.2021. godine, po kom nalogu je drugostepeni sud postupio i doneo pobijanu presudu 20.06.2024. godine. Ukinuta prvobitno doneta presuda drugostepenog suda po vanrednom pravnom leku od strane revizijskog suda više ne postoji u prvnom režimu, pa suprotno navodima revizije, drugostepeni sud pobijanom presudom nije odlučivao u predmetu presuđene stvari.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković