Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi imovinske štete koja je tužilji izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku nad Zemljoradničkom zadrugom „Kolubara“ iz Lazarevca u predmetu Trgovinskog suda u Beogradu St 1408/02, nakon što je pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 980/20 od 18.12.2020. godine usvojen prigovor tužilje i utvrđeno da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u tom predmetu, a tužena obavezana da navedenu naknadu plati. O ovom pravu tužilje sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Pobijana odluka je zasnovana na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava i u skladu je sa Zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, prema kojem Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno o stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Prema dopunjenom Zaključku usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 27.09.2019. godine (kojim je dopunjen navedeni Zaključak) u pogledu izvršnih dužnika fizičkih i pravnih lica koji ne spadaju u navedenu kategoriju, nužno je utvrđivati uzročno-posledičnu vezu između povrede prava na suđenje u razumnom roku i neisplaćenog potraživanja, te utvrđivati da je upravo isključivi razlog nemogućnosti naplate tih potraživanja neadekvatno postupanje suda.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju utvrđeno da se radi o stečajnom dužniku sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, kao i da je tužilja dokazala da su u pitanju nenaplaćena potraživanja iz radnog odnosa nastala u vreme kada je preduzeće bilo sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, odlučeno je u skladu sa navedenim stavom Vrhovnog kasacionog suda o odgovornosti Republike Srbije. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka ekonomsko – finansijske struke, obračunat je ukupan iznos neto zarade u visini minimalnog iznosa za (period od 23 meseca i 6 dana) od 811.319,04 dinara bez potraživanja zakonske zatezne kamate. Pored toga, bitne povrede odredaba parničnog postupka ne predstavljaju dozvoljen razlog za izjavljivanje posebne revizije. Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke. Pored toga, bitne povrede odredaba parničnog postupka ne predstavljaju dozvoljen razlog za izjavljivanje posebne revizije. Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 18.04.2022. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi je 811.319,04 dinara.

Pošto vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Primenom člana 165. stava 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odbio zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković