Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 680/10
13.05.2010. godina
Beograd

U IME NARODA

                        Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Sonje Brkić i Milomira Nikolića, članova veća, u parnici tužioca V.P. iz E., čiji je punomoćnik N.B. advokat iz I., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo odbrane, čiji je zakonski zastupnik Republički javni pravobranilac, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž.br.642/07 od 23.12.2008. godine, u sednici održanoj 13.05.2010. godine, doneo je

P R E S U D U

                        ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž.br.642/07 od 23.12.2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

                        Presudom Opštinskog suda u Novom Pazaru P.br.201/06 od 23.04.2007. godine odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da tužiocu na ime naknade štete za pretrpljene fizičke bolove isplati iznos od 372.000,00 dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjene životne aktivnosti iznos od 720.000,00 dinara, za pretrpljen strah iznos od 200.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti iznos od 100.000,00 dinara sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do isplate, kao i na ime umanjenja profesionalne radne sposobnosti za period od 09.06.1999. godine do 31.12.2003. godine iznos od 840.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.12.2003. godine pa do isplate, kao i na ime rente zbog umanjenja profesionalne radne sposobnosti počev od 01.01.2004. godine pa ubuduće dok traje radna sposobnost tužioca ili dok odlukom suda ne bude izmenjen novčani iznos, za svaki mesec po 20.000,00 dinara i to od 10-og u mesecu za prethodni mesec na ruke tužiocu, s tim što bi zaostale rate danom pravnosnažnosti presude bile isplaćene u jednokratnom iznosu. Istom presudom odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

                        Presudom Okružnog suda u Novom Pazaru Gž.br.642/07 od 23.12.2008.  godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena.

                        Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je, preko punomoćnika, blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

                        Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 399. Zakona o parničnom postupku (ZPP) („Službeni glasnik RS“, br.125/04), koja se primenjuje na osnovu člana 55. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.111/09), budući da je revizija protiv navedene nižestepene odluke izjavljena pre 29.12.2009. godine pa je  utvrdio da  revizija nije osnovana.

                        U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

                        Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je za vreme nato bombardovanja SRJ bio mobilisan pri vojnoj pošti ... N.P. na položaju u T. u periodu od 25.03.1999. godine do 23.06.1999. godine.  Dana 09.06.1999. godine prilikom vraćanja iz I. sa odobrenog odsustva u jedinicu, stopirao je civilno putničko vozilo, kojim je upravljao D.M., kako bi se prevezao do jedinice, obzirom da nije bilo javnog autobuskog prevoza u pravcu razmeštaja te jedinice. Tom prilikom je vozač vozila, u kojem se tužilac nalazio, prouzrokovao saobraćajnu nezgodu u kojoj je tužilac povređen i zadobio teške telesne povrede. Vozač putničkog vozila je oglašen krivim pravnosnažnom osuđujućom presudom za prouzrokovanu saobraćajnu nezgodu.

                        Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zaključili da tužena nije odgovorna za štetu koju je tužilac pretreo.  

                                    Odredbom člana 173. Zakona o obligacionim odnosima regulisana je pretpostavka uzročnosti za nastanak štete u vezi sa opasnom delatnošću, a članom 174. istog zakona propisano je da za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njome bavi.

                        U postupku je utvrđeno da je tužilac povređen u saobraćajnoj nezgodi prouzrokovanoj isključivom krivicom vozača putničkog vozila u kojem se tužilac prevozio prilikom povratka u jedinicu sa redovnog odsustva.  U ovom slučaju nema uzročno-posledične veze između služenja vojnog roka kao opasne delatnosti sa prouzrokovanom štetom, tako da nema osnova za naknadu štete niti odgovornosti tužene u smislu člana 173. Zakona o obligacionim odnosima.

                        Stoga su neosnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

                        Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude na osnovu odredbe člana 405. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević, s.r.