Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 5044/19 od 02.03.2021. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe, učinjeno podneskom tužioca od 31.12.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da mu tuženi preda u državinu deo zemljišta k.p. 2377/1 k.o. ...(stari premer 12479/1), stanica ..., na trasi ukinute pruge ... površine 1013,42 m2, u granicama i dužnim linijama razgraničenja sa severa 017,24+2,68 m, sa istoka 30,41+24,06 m, sa juga 15,58 m i sa zapada 52,77 m, uz prethdno uklanjanje objekta koji se nalazi na središnjem delu ovog dela parcele u površini od 167 m2 u osnovi, po spratnosti Po+R+Pk upisanog u l.n. 152 k.o. ...i dovođenje zemljišta u prvobitno stanje. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi isplati na ime naknade za korišćenje bez pravnog osnova zemljišta k.p. 2377/1 k.o. ...za period od 15.04.2010. do 26.11.2020. godine 2.417.209,06 dinara na ime glavnog duga sa zakonskom zateznom kamatom od 27.11.2020. godine do isplate i 1.664.905,21 dinar na ime zakonske zatezne kamate obračunate do 26.11.2020. godine na iznos glavnog duga. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da naknadi tuženom troškove parničnog postupka od 687.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2835/21 od 09.12.2021. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je označena prvostepena presuda u stavovima drugom, trećem i četvrtom izreke i žalba tužioca odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom članom 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).

Posebna revizija je izuzetno pravno sredstvo koje se, zbog pogrešne primene materijalnog prava, može izjaviti na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23; u daljem tekstu: ZPP) protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom. O dozvoljenosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud na osnovu odredaba navedenog člana, u vezi sa članom 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), ceneći potrebu odlučivanja o tom pravnom sredstvu zbog razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Vrhovni sud je ocenio da je u ovom sporu potrebno dozvoliti odlučivanje o posebnoj reviziji kao izuzetno dozvoljenoj zbog toga što je u sličnoj činjenično- pravnoj situaciji doneto više presuda kojima su usvojeni istovrsni tužbeni zahtevi, što ukazuje na potrebu odlučivanja radi ujednačavanja sudske prakse, odnosno ujednačenog tumačenja i primeni prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 404. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti revizija ukazuje na postojanje koje druge bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac drži deo k.p. 2377/1 k.o. ...(12479/1 po starom premeru), stanica ..., na trasi ukinute pruge ... površine 1013,42 m2, u merama i granicama navedenih u izreci prvostepene presude, na čijem je delu označenom kao deo navedene parcele pod zgradom - objektom broj 8 upisan objekat - porodična stambena zgrada izgrađena bez odobrenja za gradnju prizemne spratnosti u ulici ... broj ..., što je zabeleženo 27.07.2004. godine, a kao njen držalac upisan je tuženi. Cela parcela 2377/1 je površine od 5 ha 71,14 ari i upisana je kao državna svojina Republike Srbije sa pravom korišćenja JŽTP „Beograd“.

Između javnog preduzeća „Železnice Srbije“ i tuženog zaključen je 30.01.2007. godine ugovor kojim je JP „Železnice Srbije“ dalo tuženom na privremeno korišćenje, do privođenja planiranoj nameni, zemljište koje se nalazi na k.p. 2377/1 (stari premer 12479/1) k.o. ...stanica ..., na trasi ukinute pruge ... u površini od 1013,42 m2, prema načelnoj saglasnosti 14/01-512 od 06.08.2001. godine za potrebe smeštaja robe koju korisnik namerava da prevozi železnicom, kao i druge namene koje su korisniku potrebne za vršenje njegove delatnosti, s tim što je ugovoreno da se na zemljištu ne mogu graditi objekti i da će korisnik (tuženi) plaćati mesečnu naknadu za korišćenje zemljišta čiji iznos Železnice Srbije može povećati u skladu sa svojom poslovnom politikom, kao i naknadu troškova za električnu energiju, komunalne i druge usluge koje se odnose na zakupljeno zemljište. Ugovoreno je i da se ugovor može otkazati, između ostalog ako korisnik koristi zemljište protivno odredbama ovog ugovora, ukoliko ne vrši plaćanja na koja se obavezao ili započne gradnju objekta.

Tuženi je za objekat na predmetnoj parceli, koji je počeo da zida krajem 2000. godine bez dozvole i bez ičije saglasnosti, kao i ostali zakupci na drugim zakupljenim parcelama, predao zahtev za legalizaciju 2001. godine, ali o njemu još nije odlučeno. Prestao je da plaća naknadu za korišćenje predmetne parcele tokom 2004/2005 godine, jer je ni ostali zakupci nisu plaćali, smatrajući da je ugovor o zakupu ništav jer tužilac nije vlasnik zemljišta koje je davao u zakup, a ništa nije plaćao tužiocu ni nakon otkaza. Tužilac mu je otkazao ugovor 04.03.2010. godine, ali je tuženi i nakon toga nastavio da koristi zemljište. Komisija tužioca je izlaskom na lice mesta 04.03.2011. godine ustanovila da je započeta gradnja objekta do visine prve ploče sa uređenim garažnim i podrumskim prostorom. Pošto tuženi nije postupio po svojoj ugovornoj obavezi da vrati zemljište u stanje u kojem je zatečeno u momentu zaključenja ugovora, tužilac je 15.04.2011. godine podneo tužbu u ovoj pravnoj stvari. Na osnovu ekonomsko-finansijskog veštačenja, utvrđeno je da je naknada za korišćenje predmetne parcele na dan 26.11.2020. godine 2.417.209,00 ukupno, a da 1.664.905,21 dinar iznosi zakonska zatezna kamata obračunata na mesečne iznose te naknade u periodu zaključno sa 26.11.2020. godine.

Knjižni korisnik predmetne nepokretnosti Javno železničko transportno preduzeće „Beograd“ sa potpunom odgovornošću brisan je iz registra privrednih subjekata 17.05.2005. godine, usled osnivanja novog privrednog subjekta Javno preduzeće „Železnice Srbije“ Beograd (matični broj 20038284), na koji su prešla sva prava i obaveze JŽTP „Beograd“. Javno preduzeće „Železnice Srbije“ Beograd je 23.06.2011. godine registrovalo promenu podataka (pravne forme i punog poslovnog imena) u Akcionarsko društvo „Železnice Srbije“ Beograd (matični broj 20038284), a ono je zatim 03.08.2012. godine registrovalo promenu naziva i poslovnog imena u: „Železnice Srbije“ a.d. (matični broj 20038284) pod kojim je poslovnim imenom i sada registrovano u Agenciji za privredne registre.

Na programe poslovanja tužioca, koje je obuhvatalo i prihode od zakupa zemljišta i železničkih objekata na atraktivnim lokacijama, Vlada Republike Srbije je svake godine davala saglasnost. Tokom 2015. godine, u okviru statusne promene „Železnice Srbije“ a.d. pored tog privrednog društva osnovana su još tri privredna društva („Infrastruktura Železnice Srbije“ a.d, „Srbija voz“ a.d. i „Srbija kargo“ a.d). Reč je o statusnoj promeni uređenoj odredbama člana 489. stav 1. tačka 1. i stav 2. Zakona o privrednim društvima čija se specifičnost ogleda u tome što privredno društvo koje prolazi kroz statusnu promenu (društvo prenosilac, u ovom slučaju tužilac) nastavlja da postoji, s`tim da deo svoje imovine i obaveza prenosi na novoosnovana društva (društva sticaoce). U slučaju takve statusne promene na društvo sticaoca prelaze samo one obaveze društva prenosioca za koje je to određeno ugovorom o statusnoj promeni, odnosno planom podele. U konkretnom slučaju plan podele ne sadrži opis preuzetih obaveza i način na koji će se njihov prenos i realizacija izvršiti, već samo konstataciju da se na društvo sticaoca prenose obaveze koje se odnose na imovinu i obavljanje njihove delatnosti. U tu svrhu planom podele bilo je predviđeno zaključenje posebnog ugovora za koji nije bila predviđena posebna forma, tako da su učesnici statusne promene u tom pogledu nisu bili ograničeni i potpisali su 24.06.2016. godine Protokol kojim su prihivatili informacije o sprovedenom postupku statusne promene i otvaranju početnih stanja u poslovnim knjigama novoformiranih društava koji, između ostalog, sadrži i početni bilans u kome nema označenja šta se desilo sa predmetnom nepokretnošću. S obzirom na izložene činjenice, nižestepeni sudovi su zaključili da tužilac nije dokazao da je pravo korišćenja predmetne parcele prešlo na njega te da on nije aktivno legitimisan za vođenje ove parnice, zbog čega su odbili tužbeni zahtev.

Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenili materijalno pravo, na šta revizija tužioca osnovano ukazuje.

U momentu podnošenja tužbe 15.04.2011. godine, tužilac JP „Železnice Srbije“ je nesumnjivo bio pravni sledbenik knjižnog korisnika JŽTP „Beograd“ a bio je i zakupodavac iz ugovora zaključenog sa tuženim 30.01.2007. godine (što je bio i 2001. godine, s obzirom da je u ugovoru od 2007. godine konstatovano da je među strankama bio zaključen ugovor 14/01-20/03-86 od 20.08.2001. godine koji prestaje da važi danom potpisivanja ovog ugovora a zakupac preuzima sva dugovanja po osnovu neplaćene zakupnine po ugovoru od 20.08.2001. godine). U takvoj situaciji okolnost da je 2015. godine kod tužioca došlo do statusne promene izdvajanje uz osnivanje kojom su pored tužioca, koji je nastavio da posluje, osnovana još tri akcionarska društva, ne predstavlja prepreku za dovršenje ovog postupka u smislu člana 204. stav 1. ZPP, sve i uz zaključak da je predmetna parcela deobnim bilansom prešla u imovinu nekog od tri novoosnovana preduzeća.

Osim toga, tužbeni zahtev koji je bio predmet odlučivanja u ovoj parnici ne počiva na odredbama člana 37. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa kojima je propisano da vlasnik može tužbom zahtevati od držaoca povraćaj individualno određene stvari, pri tom dokazujući da na stvari čiji povraćaj traži ima pravo svojine, kao i da se stvar nalazi u faktičkoj vlasti tuženog. U konkretnom slučaju, između parničnih stranaka bio je 30.01.2007. godine zaključen ugovor koji po svojoj suštini predstavlja ugovor o zakupu koji se može otkazati kako zbog upotrebe zakupljene stvari protivno ugovoru (član 582. ZOO) tako i zbog neplaćanja zakupnine (član 584. stav 1. ZOO), što je u predmetnom slučaju učinjeno, te je tuženi zakupac dužan da vrati zakupodavcu stvar neoštećenu i to u stanju u kome je bila kada mu je predata u zakup (član 585. st. 1. i 4. ZOO). S obzirom da je po prestanku ugovora o zakupu tuženi nastavio da koristi stvar bez valjanog pravnog osnova dužan je da tužiocu plati naknadu za to korišćenje koja je u sprovedenom postupku pravilno obračunata, pa je i u tom delu tužbeni zahtev tužioca osnovan i postoji tužiočeva obaveza da tu naknadu plati.

Na osnovu izloženog, odlučeno je kao u izreci, primenom člana 416. stav 1. ZPP.

O troškovima celog postupka Vrhovni sud je odlučio trećim stavom izreke na osnovu člana 165. stav 2. u vezi sa čl. 153. stav 1. i 154. ZPP. Tuženi je obavezan da naknadi tužiocu troškove celog postupka u ukupnom iznosu od 315.632,00 dinara koji su odmereni u skladu sa Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i Taksenom tarifom. Troškovi tužioca odnose se na zastupanje na sedam održanih ročišta u iznosima od po 18.000,00 dinara, na šest neodržanih ročišta u iznosu od po 9.000,00 dinara, na sastav obrazloženog podneska od 27.01.2020. godine u iznosu od 16.500,00 dinara, na naknadu izdataka na ime plaćene sudske takse za tužbu od 13.245,63 dinara i prvostepenu presudu od 60.886,05 dinara i za geodetsko i finansijsko veštačenje u ukupnom iznosu od 45.000,00 dinara. Vrhovni sud je imao u vidu da bi tužiocu pripadao veći iznos za više obavljenih radnji, ali se kretao u granicama postavljenog zahteva, na osnovu člana 163. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković