Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 725/23 od 26.10.2023. godine, odbijena je žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su izjavili blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23 - dr. zakon) da bi se dozvolilo izuzetno odlučivanje o reviziji.

Pravnosnažnom presudom, odbijeni je tužbeni zahtev tužilaca da sud utvrdi da tužioci imaju pravo preče kupovine nepokretnosti bliže opisane u izreci prvostepene presude, da je ugovor zaključen između tuženih o kupoprodaji nepokretnosti bez pravnog dejstva prema tužiocima, da se obaveže prvotuženi da, pod istim uslovima kao iz ugovora kojim je otuđio predmetnu nepokretnost drugotuženom i trećetuženoj, zaključi ugovor o kupoprodaji nepokretnosti sa tužiocima, i da sud ovlasti prvotuženog da po zaključenju tog ugovora preuzme iznos u visini kupoprodajne cene koji su tužioci deponovali kod suda.

Odluku o tužbenim zahtevima nižestepeni sudovi su zasnovali na utvrđenoj činjenici da je Planom detaljne regulacije turističkog kompleksa „Oblačinsko jezero“, koji je objavljen u Službenom listu Grada Niša br. 47/17 od 22.05.2017. godine, izvršena detaljna regulacija turističkog kompleksa Oblačinsko jezero i razrađen prostor površine 52,32 ha, sa svim urbanističkim pokazateljima. U navedenom turističkom kompleksu locirana je i predmetna parcela. Navedenim Planom detaljne regulacije turističkog kompleksa „Oblačinsko jezero", izvršena je prenamena zemljišta u građevinsko zemljište, te je tuženi VV danom stupanja na snagu planskog dokumenta stekao sva prava i obaveze vlasnika građevinskog zemljišta, propisane Zakonom o planiranju i izgradnji, pa su nižestepeni sudovi ocenili da je bez uticaja na pravni status zemljišta činjenica što je u listu nepokretnosti br. ..., KO ... predmetna k.p.br. .../... upisana kao pašnjak 2. klase, vrsta zemljišta zemljište u građevinskom području. Kako se ne radi o poljoprivrednom, već građevinskom zemljištu, nižestepeni sudovi su pozivom na odredbe člana 82. i 83. stav 2. i 3. Zakona o planiranju i izgradnji, zaključili da tužilac nema pravo preče kupovine predmetnog zemljišta u smislu člana 6. Zakona o prometu nepokretnosti, zbog čega su odbili tužbeni zahtev.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način odlučivanja, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Nižestepeni sudovi su prilikom odlučivanja primenili relevantne materijalnopravne odredbe propisa kojima se uređuje planiranje i izgradnja objekta, te utvrdili da u momentu zaključenja ugovora o kupoprodaji, predmetna parcela nije bila poljoprivredno zemljište, te da stoga nisu ispunjeni uslovi iz člana 6. Zakona o prometu nepokretnostima za ostvarivanje prava preče kupovine. Revizijskim navodima osporava se pravilnost primene materijalnog prava u situaciji kada u katastru nepokretnosti nije izvršena prenamena zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko. Međutim, pozivom na te okolnosti, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao posebnoj, budući da su nižestepeni sudovi jasno obrazložili zbog čega upis u katastar u ovom slučaju nema konstitutivno, već deklarativno dejstvo, na način koji ne odstupa od ustaljene sudske prakse. Imajući u vidu da ni tužioci u reviziji ne ukazuju ne različitu sudsku praksu u predmetima sa bitno istom činjeničnopravnom sadržinom, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. U konkretnom slučaju nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava.

U skladu sa navedenim, Vrhovni sud je primenom člana 404. stav 2. odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba je podneta dana 12.07.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je 300.000,00 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe iznosi 2.551,84 evra.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude, ne prelazi zakonom propisani cenzus od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužilaca nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković