Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1941/16 od 10.11.2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Užicu P 1533/15 od 30.03.2016. godine, ispravljena rešenjem Osnovnog suda u Užicu P 1533/15 od 22.04.2016. godine.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložila je da se o izjavljenoj reviziji odlučuje na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer smatra da postoji potreba razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse i tumačenja prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju sa predlogom da se ista odbaci kao nedozvoljena i tužena obaveže na naknadu troškova postupka po tom vanrednom pravnom leku.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu R3 17/17 od 21.03.2017. godine ustupljeni su na stvarnu nadležnost Vrhovnom kasacionom sudu spisi Osnovnog suda u Užicu P 1533/15 radi odlučivanja o dozvoljenosti i osnovanosti revizije tužene izjavljene protiv presude tog suda Gž 1941/16 od 10.11.2016. godine.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema navedenoj zakonskoj odredbi revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Tužilac je podneo tužbu radi pobijanja pravne radnje svog dužnika, predviđenu odredbom člana 280. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Iz sadržine navedene zakonske odredbe proizilazi da je za uspeh ove tužbe potrebno da je potraživanje tužioca dospelo u vreme podnošenja tužbe, odnosno da isto ne mora biti dospelo u vreme kada je dužnik preduzeo pravnu radnju koja se tužbom pobija jer njegovo potraživanje može nastati i posle pobijane pravne radnje dužnika, pa zato i dospeti posle toga. U konkretnom slučaju, tužiočevo potraživanje je nastalo 29.08.2012. godine, danom zaključenja ugovora kojim je dužnik VV pristupila dugu GG u visini od 15.000 evra, a dospelo je pre podnošenja tužbe - 07.01.2013. godine, istekom ugovorenog roka za njegovo vraćanje.

Odredbom čana 281. Zakona o obligacionim odnosima je, između ostalog, propisano: da se teretno raspolaganje može pobijati ako je u vreme raspolaganja dužnik znao ili mogao znati da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu svojim poveriocima, i ako je trećem licu sa kojim je ili u čiju je korist pravna radnja preduzeta, to moralo biti poznato ili moglo biti poznato (stav 1); da se pretpostavlja da je trećem licu bilo poznato da dužnik preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocima ako je ono dužnikov suprug, ili srodnik po krvi u pravoj liniji ili u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, ili po tazbini do drugog stepena (stav 2). Tužena je majka tužiočevog dužnika (krvni srodnik po ushodnoj pravoj liniji), zbog čega za nju važi zakonom propisana pretpostavka da joj je bilo poznato da se zaključenjem ugovora o kupoprodaji Ov ... od 17.10.2012. godine nanosi šteta tužiocu. Teret obaranja ove zakonske pretpostavke je na tuženoj, koja mora dokazati da joj ta činjenica nije bila poznata. Nižestepeni sudovi su, ocenom iskaza tužene - da nije znala za postojanje tužiočevog potraživanja i da je ugovor o kupoprodaji zaključila kako bi predmetnu nepokretnost zadržala u svojini i sprečila realizaciju hipoteke drugog poverioca tužiočevog dužnika, izneli pravilan zaključak da ova pretpostavka nije oborena. Ovo naročito ako se ima u vidu da je brisanje hipoteke i zadržavanje prava svojine moglo biti postignuto i na drugi način - isplatom duga hipotekarnom poveriocu tužiočevog dužnika, a ne zaključenjem ugovora o kupoprodaji nepokretnosti i isplatom cene izvršenom hipotekarnom poveriocu prodavca, dužnika tužioca.

Insolventnost dužnika kao posebni uslov za uspeh pobijanja njegove pravne radnje propisana je članom 280. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima i njeno postojanje mora dokazati tužilac. U ovom slučaju tužilac je dokazao da njegov dužnik na području KO ... nema nepokretne imovine i tako je na tuženu „prevalio“ teret dokazivanja činjenice da njegov dužnik ima drugu imovinu iz koje bi mogao naplatiti svoja potraživanja.

Imajući izloženo u vidu, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno tumačili i primenili odredbe članova 280. i 281. Zakona o obligacionim odnosima, zbog čega nema mesta njihovom drugačijem tumačenju. Pobijana presuda ne odstupa ni od ustaljene sudske prakse u ovoj vrsti sporova, a u konretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja koje je u interesu ravnopravnosti građana.

Iz navedenih razloga nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao o posebnoj reviziji, pa je zato na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući odozvoljenosti revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema noveliranoj odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U tužbi je vrednost predmeta spora određena iznosom od 1.675.500,00 dinara. Označeni iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, zbog čega revizija tužene nije dozvoljena.

S`toga je, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Odluka o zahtevu tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u trećem stavu izreke, doneta je primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda troškovi za sastav odgovora na reviziju nisu bili potrebni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić