.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 7083/2025
04.06.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... , BB iz ... , VV iz ... , GG iz ... , DD iz ... , ĐĐ iz ... , EE iz ... , ŽŽ iz ... , ZZ iz ... , II iz ... , JJ iz ... , KK iz ... , čiji je zajednički punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ... , protiv tuženog JKP „USLUGA“ Odžaci, iz Odžaka, čiji je punomoćnik Petar Mijanović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1149/24 od 01.03.2025. godine, u sednici održanoj 04.06.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1149/24 od 01.03.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 1149/24 od 01.03.2025.godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P 2821/21 od 17.05.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocima svakom ponaosob na ime neosnovano plaćene naknade za održavanje vodomera isplati novčani iznos od po 4.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31.08.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Višeg suda u Somboru Gž 1149/24 od 01.03.2025.godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca a delimično usvojena žalba tuženog i preinačena je prvostepena presuda, u delu odluke o troškovima postupka tako što su obavezani tužioci AA, VV, GG, ZZ. II, JJ i KK da tuženom naknade troškove parničnog postupka u iznosu od po 9.000,00 dinara, dok je u preostalom nepreinačenom delu odluke o troškovima postupka potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka. Stavom trećim izreke, obavezani su tužioci AA, VV, GG, ZZ. II, JJ i KK da tuženom solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenj primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), po oceni Vrhovnog suda, u ovom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca, kao o izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocima na ime troškova održavanja vodomera u periodu od jula 2018. godine do decembra 2020. godine. Pobijana odluka, kojom je tužbeni zahtev tužilaca odbijen kao neosnovan, doneta je primenom člana 56. stav 1. tada važeće Odluke o komunalnim delatnostima Opštine Odžaci („Službeni list“ Opštine Odžaci, br. 16/12 ... 8/16), koja je prestala da važi 09.12.2020. godine izmenom te odluke. Tužioci uz reviziju nisu priložili drugačije odluke sudova donete u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem, kao u ovom predmetu, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse. Iz navedenog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, pa je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom član 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 468. stav 1. i 479. stav 6. ZPP, i utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužbe radi isplate, tužilaca II, JJ i ZZ podnete su 07.07.2021. godine, a tužilaca AA, VV GG i KK 06.07.2021. godine, tužilje DD 09.07.2021. godine, ĐĐ i BB 13.07.2021. godine, ŽŽ i EE 16.07.2021. godine. Vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija je za svakog od tužilaca iznos od 4.000,00 dinara.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe u smislu odredbi člana 468. ZPP, to se radi o sporu male vrednosti u kojem protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
